Uhvaćen poslednji trenutak za emisiju 150 miliona evra na 20 godina

Godišnju kamatnu stopu, odnosno kupon koji će godišnje isplaćivati investitorima država je odredila na 3,5 odsto, a prinos na obveznice iznosi tri odsto.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je juče da je potražnja za obveznicama bila velika, a najavio je i emisiju 12-godišnjih dinarskih obveznica.

„Mi ćemo u narednom periodu pripremiti i dugoročne obveznice denomirane u dinarima. Idemo na veću dinarizaciju finansijskog sistema Srbije. Cilj nam je da još više ojačamo poverenje domaćeg stanovništva u domaću valutu, da se poveća učešće dinarskih depozita stanovništva i privrede ali i da se smanje valutni rizici i stvori zdrava ravnoteža valuta u ukupnom javnom dugu Srbije“, rekao je ministar finansija.

On je podsetio da su srpske obveznice nedavno uvrštene na pozitivnu listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju a da je tome prethodilo to što smo u decembru prošle godine objavili da ćemo emitovati dinarsku benčmark obveznicu u iznosu od 100 milijardi dinara na rok od 12 godina.

Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je ova emisija eksperiment motivisan promenom kreditnog rejtinga poslednjih godina.

„Kažem da je eksperiment zato što je obim emisije relativno mali. Takođe, kuponska stopa za tu ročnost je relativno povoljna. Bilo bi dobro da eksperiment uspe, jer bi onda verovatno sledeće emisije bile obimnije što bi olakšalo upravljanje javnim dugom“, objašnjava Živković.

On ipak upozorava da sve obveznice sa tako dugim rokovima otplate sadrže u sebi i moralni hazard, a za to su najbolji primer neke evropske zemlje pogođene svetskom finansijskom krizom.

„Tu pre svega mislim na Grčku. Pokazalo se da rastući kreditni rizik može da napravi problem. Ovo je čini mi se poslednji trenutak da se ovako nešto uradi, jer niko ne zna kako će se kretati monetarne politike velikih centralnih banaka. Bazne kamatne stope će se izvesno povećati ove godine i tu mislim na Evropsku centralnu banku, dok američki FED neće povećavati kamate pre izbora. Oni su ranije počeli sa politikom rasta kamatnih stopa, pa su pod pritiskom američkog predsednika odustali od toga“, napominje Živković.

Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da emisija obveznica za ovako dugim rokom pokazuje da Ministarstvo finansija smatra da postoji interesovanje investitora za takve hartije.

„Ovaj finansijski instrument bi omogućio zaduživanje pod povoljnijim uslovima nego do sada, a posebno što se tiče roka otplate. To bi dodatno rasteretilo godišnje obaveze države po osnovu javnog duga. Ključno je pitanje kakvo je interesovanje investitora za kupovinu dugoročnih obveznica Srbije. To zavisi od procene rizika i odnosa rizika i prinosa, kao i od alternativa. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da su usled ekspanzivne politike ECB i viška likvidnosti, investicioni fondovi pronašli interes da kupuju državne obveznice Srbije“, ocenjuje Đukić.

Srbija nije jedina koja je odlučila da iskoristi trenutak da se zaduži na dugi rok. Recimo samo u prethodnih desetak dana Čile je emitovao takođe dvadesetogodišnje obveznice u evrima i to u vrednosti 1,269 milijardi evra i sa kuponskom stopom od 1,25 odsto. I Rumunija je ovih dana izašla na međunarodno finansijsko tržište. Prvo su emitovali 1,4 milijarde evra 12-godišnjih obveznica sa godišnjom stopom od dva odsto, a zatim su izdali i 30-godišnje obveznice i to u vrednosti 1,6 milijardi evra sa kuponom od 3,375 odsto.

Prekjuče se Ukrajina zadužila na međunarodnom tržištu sa 10-godišnjim obveznicama u vrednosti 1,25 milijardi evra i kamatom od 4,375 odsto.

U kakvom stanju se nalazi tržište obveznica pokazuje i emisija obveznica američke Sitigrupe. Oni su izdali 340 miliona dolara vredne obveznice sa rokom dospeća od čak 40 godina i to bez ikakve kamate i sa prinosom od nula odsto. Drugim rečima, neko je besplatno dao novac na 40 godina ovoj bankarskoj grupaciji.

Inače Srbija se pojavila na tržištu evroobveznica prošle godine nakon duže pauze. Prvo je u junu emitovala milijardu evra desetogodišnjih obveznica sa prinosom 1,619 odsto, a zatim u novembru još 550 miliona sa prinosom od svega 1,25 odsto. Ovim novcem će biti otplaćena serija desetogodišnjih dolarskih obveznica sa dospećem u februaru ove godine sa kamatnom stopom od 4,87 odsto.

Država je već prikupila ponude za otkup ovih obveznica tokom novembra u iznosu od 590 miliona dolara od ukupno preostalih 800 miliona dolara ove emisije.

U analizi Erste banke navodi se da je država već prikupila veći deo od 1,5 milijarde dolara koliko je potrebno za za isplatu investitora te da je ostalo samo 210 miliona dolara da se konstrukcija potpuno zatvori. U međuvremenu je obavljena emisija dugoročnih hartija u evrima od 150 miliona evra, a 12. februara planira se emisija još 100 miliona evra dvogodišnjih obveznica.

„Nakon uspešnog plasmana emisije obveznica vredne milijardu evra sredinom 2019. godine, posle kog je usledilo ponovno otvaranje tendera za dodatnih 550 miliona evra, Srbija razmatra mogućnost još jedne emisije evroobveznica ove godine, u vrednosti do dve milijarde evra. S obzirom na to da se pažnja Vlade

sada okreće predstojećim parlamentarnim izborima, ne očekujemo aktivnost pre druge polovine 2020. godine. Pored toga, ukoliko uslovi finansiranja na međunarodnim tržištima ostanu povoljni, ne bismo se iznenadili ukoliko bi Vlada odložila emisiju evroobveznica za kraj ove ili početak sledeće godine, nakon nove procene rejtinga zemlje, pošto se radi na dostizanju investicionog rejtinga“, navodi se u analizi Erste banke.