Ukidanje akcize na struju način da se privredi olakša energetska kriza

Ta obaveza je potrošačima, kako domaćinstvima tako i privredi, nametnuta 2015. godine, u vreme fiskalne konsolidacije, i njen iznos je 7,5 odsto, a na akcizu se obračunava i PDV od 20 odsto.

Država je do sad od naplate akcize prihodovala 17 milijardi dinara godišnje, a nakon skoka cene struje na berzama, taj iznos bi mogao biti dupliran. Ukidanjem akcize država bi pomogla privrednicima da smanje troškove i istovremeno ih demotivisala da podignu cene proizvoda i usluga kako bi opstali na tržišu.

Od ukidanja bi korist imala i domaćinstva jer bi im se na taj način automatski umanjili računi za struju. ^ak i da, u slučaju ukidanja akciza, EPS poveća cenu struje, domaćinstva bi i dalje imala jednu od najnižih cena struje u Evropi, a sredstva koja bi kompanija na taj način inkasirala mogla bi da upotrebi za smanjenje troškova na distributivnoj mreži i u ulaganje u zaštitu životne sredine.

Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže za Danas da je ukidanje akcize na struju jedan od realnih načina da se pomogne privredi u teškoj situaciji u kojoj se našla nakon enormnog poskupljenja električne energije.

„Razloga da struja i dalje bude predmet naplate akcize više nema. Pod brojem jedan, uobičajeno je da se akciza naplaćuje za luksuznu robu, a struja to definitivno nije. Podsećanja radi, akciza na električnu energiju uvedena je 2015. godine u vreme dok je budžet bio u veoma lošem stanju. U međuvremenu se situacija promenila, državna kasa sada nije prazna, te rezona da se naplaćuje ta akciza više nema – navodi Rajić.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović kaže za Danas da je s obzirom na novonastalu situaciju, u vezi visokih cena struje za privredu, nužno da nadležni nešto učine.

„Privrednici suočeni sa duplo većim cenama za struju će se opredeliti za poskupljenje proizvoda i usluga a neki spominju i mogućnost otpuštanja radnika. Da bi se to sprečilo država treba da ukine ili smanji akcizu na struju. Na taj način bi se zaštitila radna mesta, sprečila nova poskupljenja i smanjili iznosi računa za struju koje plaćaju domaćinstva“, smatra i Veselinović.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić veruje da očekivanja privrede da ih država oslobodi plaćanja akcize za struju nije realna.

„Pod brojem jedan, zbog čega bi država pomagala privredu koja posluje na slobodnom tržištu. Nema nikakvu obavezu prema njoj po tom pitanju. Pod brojem dva, država nema drugi način da puni budžet nego naplatom poreza i akciza. Niti ima luksuz da se odriče dela tih sredstava. Jednostavno iz njih se deli pomoć u kriznim situacijama kao što je bio slučaj sada tokom trajanja epidemije korona virusa“, navodi naš sagovornik. On dodaje da nema potrebe ni da se akciza ukine individualnim potrošačima.

„Država je dužna da pomaže samo socijalne kategorije i nikog više. Ona nema obavezu da pomaže sve potrošače pa tako ni sve kupce struje“, smatra Savić.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović takođe smatra da država ne može da oslobodi potrošače plaćanja akciza na struju jer bi se time umanjila sredstva kojim raspolaže budžet.

„Novac u državnoj kasi je nužan za socijalna davanja, školstvo i zdravstvo. Između ostalog, on se obezbeđuje i naplatom akcize. Cena struje u Srbiji je pak među najnižim u Evropi pa ne bi bilo realno tražiti da se domaćinstva oslobode plaćanja akcize. Smatram da nema razloga ni da se privredi omogući da ne plaća akcize za struju. Takođe uveren sam da i kada bi do toga došlo, većina trgovaca bi svejedno pod raznim izgovorima povećala cenu svojih proizvoda i usluga, pa samim tim nikakav efekat ne bi bio postignut“, zaključuje Papović.

Skuplja struja – okidač za rast cena većine proizvoda 

Unija poslodavaca Srbije uputila je juče inicijativu da se zaustavi trend drastičnog povećanja cene električne energije za preduzeća, jer će to, kako se navodi, dovesti do skoka cena većine proizvoda i usluga, a istovremeno ugroziti poslovanje značajnog broja firmi.

Unija podseća da su u martu ove godine preduzeća kupovala struju po ceni od 60 evra za megavat-čas, da je proteklih nekoliko godina prosečna cena iznosila 50 evra, a trenutno se za megavat-čas plaća 135 evra.

„Povećanje cene energenata, u ovom slučaju električne energije, utiče na povećanje troškova koji dalje podižu cenu finalnog proizvoda, odnosno drastično utiču na poslovanje. Takav rasplet je kočnica bržem privrednom rastu, novim investicijama i konkurentnosti domaće privrede, pogotovo njenog izvozno orijentisanog dela“, navela je Unija poslodavaca, prenoseći zahteve koji dolaze iz privrede.

Anketirajući preduzeća o mogućem poskupljenju struje, Unija je došla do podatka da čak 82 odsto firmi smatra da će skuplja energija dovesti do poskupljenja njihovog proizvoda ili usluge.

„Cena električne energije čini samo 54 odsto strukture računa za struju koju privreda plaća. Ostalo su parafiskalni nameti, troškovi za pristup sistemu električne energije, naknada za povlašćene proizvođače, naknada za energetsku efikasnost, akciza, PDV…“, navodi Unija u svojoj inicijativi, navodeći primer hemijske industrije u kojoj struja u ukupnim troškovima proizvodnje čini više od 60 odsto.

Unija zato traži od Elektroprivrede Srbije da svoje kupce zaštiti od fluktuacije cena na tržištu u uslovima kada nema inflacije i da se na taj način obezbedi opstanak srpskih preduzeća.