Katanac na apoteke i prodavnice, nametnuti troškovi za građane: Kako ukidanje dinara na KiM utiče na život onih koji imaju primanja iz Srbije?

Između dve vatre, u jami pregovora Beograda i Prištine, po svemu sudeći, najveći teret pao je na osobe koje imaju poteškoće da se staraju same o sebi, odnosno one kojima je potrebna tuđa nega i pomoć.

Takođe, na penzionere koji svakog meseca moraju ići do centralne Srbije da bi podigli zasluženu penziju, ali i sve ostale stanovnike koji u dinarima imaju mesečna primanja.

Takav sistem funcionisanja građanima na teritoriji Kosova i Metohije osim što nameće mesečne troškove puta, uzrokuje i dodatni izdatak pri kupovini evra za dinare.

Da nevolja bude veća, na policama KiM već sada brojnih proizvoda ali i lekova iz Srbije više nema, što građane, osim što ponovo navodi na put, tera da se zapitaju da li je normalno funkcionisanje na ovom mestu uopšte moguće.

Da stanje nije alarmantno samo po građane, već i po opstanak samih prodavnica, kaže za naš list Ivan Miletić, vlasnik radnje u Severnoj Mitrovici. Kako tvrdi, dva meseca nakon ukidanja dinara, nema ni para ni posla, zbog čega, prema njegovim rečima, u ovom kraju vlada panika.

„U prodavnici nema ko da kupuje robu jer ljudi nemaju primanja, a dosta njih se i iselilo zbog celokupne situacije. Takođe, značajan broj građana koji ode do Raške da podigne pare u dinarima, tamo kupi namirnice čim uzme novac sa bankomata“, priča Miletić.

On kaže da u ovom trenutku srpske robe ima malo u prodavnicama, samo „sitno“ što je ostalo na zalihama i pred istek roka. Prema njegovoj proceni, to je tri do pet odsto ukupnih proizvoda.

„Za sada u prodavnci nismo skroz prešli na evro, iako je inspekcija dolazila i tražila da se otvore njihove firme i da se ukine dinar. Gledamo što duže da odložimo sve to. Posla i ovako nema, a ako odradimo sve što oni traže, možemo katanac da stavimo. Većina je već odlučila da zatvori prodavnicu i ostalo je nas nekoliko koji razmišljamo koliko možemo izdržati i da li će se nešto promeniti“, dodaje naš sagovornik.

Ipak, Miletić nije optimističan da do pozitivne promene u bliskoj budućnosti može doći, jer kako pojašnjava, na terenu nema nikakvih naznaka da će građanima biti bolje.

„Reklo bi se da je ova mera najviše pogodila penzionere. Oni su navikli da primanja podižu u gradu i da se ne kreću toliko, ali sada moraju u tim godinama da putuju za malo para, još i da plaćaju trošak puta. Pogođena su i deca, i svi koji ne mogu da kupe lekove. Već su zatvorene dve-tri apoteke, pošto i za lekove ljudi moraju da pređu u Srbiju“, predočava vlasnik prodavnice.

Da su zbog ovog poteza CBK najviše na udaru penzioneri, stava je i Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije. On kaže za Danas da oko 30.000 njih prima penzije iz PIO fonda, i da su svi oni žrtve nadmudrivanja kosovske administracije i aktuelne vlasti u Srbiji.

„Srpska vlast ne prihvata da je sve ovo deo Ohridskog sporazuma i da je pristala na to, jer bi time ispala učesnica u priznavanju Kosova kao zasebne države. To otežava život penzionera na Kosovu, koje nadležni ni ne pomišljaju da isplate u evrima. Probleme koje građani imaju na toj teritoriji aktuelna vlast prikazuje kao nešto za šta je kriva administracija Kosova. Ipak, ako postoji stvarna zainteresovanost Srbije da reši probleme građana KiM, isplate mogu ići u evrima. Ili je mogla biti formirana banka registrovana u skladu sa propisima Kosova, čime bi se građanima koliko-toliko omogućio normalan život“, priča Tamburić.

S tim u vezi, dodaje naš sagovornik, ljude sa primanjima u dinarima ne zanima previše ko je „kriv“ za trenutnu situaciju, već da li mogu, i da li će moći normalno da funkcionišu.

„Građani hoće normalne uslove za život. Oni su taoci Vučićeve i Kurtijeve politike, koji pred svojim sledbenicima pokušavaju da pokažu kako se bore jedan za Kosovo, drugi za Srbiju, dok se u toj borbi žrtvuju prava građana koji su pošteno stekli svoje penzije i druga primanja“, poručuje Tamburić.

Kurti o situaciji sa dinarom na Kosovu: Srbija ne mari za dinar već želi da operiše kešom, nismo čuli Srbina da kaže „ne želim evro“ https://t.co/A6TQFunnOD

— Danas (@OnlineDanas) March 22, 2024

Sličnog viđenja je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, koji ističe da svi problemi stvaraju takvu atmosferu da se Srbi koji su na KiM zapitaju da li za njih ima mesta na toj teritoriji.

„Najveći problem je što ljudi moraju negde da putuju da bi mogli da podignu svoje plate i penzije. Posebno je nezgodno penzionerima, jer je pitanje koliko kilometara treba da pređu i koliko da plate kartu, dok im penzije verovatno nisu visoke. To im stvara velike, a bespotrebne troškove. Očigledno da to kosovska strana vrlo svesno radi, sa ciljem da izazove nezadovoljstvo kod tih ljudi i pošalje im jasnu poruku da za njih tu nema mnogo mesta“, kaže Savić.

Apropo toga, nastavlja on, verovatno neće doći do selidbe starijih ljudi, ali mlađi neće hteti da se nose sa ovakvim problemima, kojih će, prema njegovim rečima, sigurno biti još.

„Ukidanje platnog prometa tera ljude koji su uvozili robu da se snalaze na druge načine. Sledeća mera će verovatno biti otežavanje nabavke srpskih proizvoda, što još nije zvanično doneto. Već su uvođene carine od 100 odsto, pa ne bi bilo iznenađenje da se to reaktivira kao dodatni udarac na naše trgovce na KiM. Tako, osim što roba neće moći da se plaća u dinarima, taj potez bi uzrokovao da bude dosta skuplja nego u Srbiji. Nepovoljne okolnosti opet će terati ljude da idu do Raške u kupovinu, nakon čega bi bilo pitanje kako će se kupljena roba tretirati. Sve je to sračunato i politički motivisano, da se Srbi sa KiM odsele“, poručuje Savić.

Do objavljivanja ovog teksta, na pitanja Danasa nisu odgovorili iz Narodne banke Srbije kao ni iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Podsećamo, u skladu sa odlukom Centralne banke Kosova, od 1. februara tekuće godine jedina valuta dozvoljena za obavljanje platnih transakcija na toj teritoriji je evro.