Ukidanje PDV-a na humanitarnu pomoć još daleko

A u Ministarstvu finansija za Danas kažu da će u narednom periodu „izvršiti sve neophodne analize i efekte u vezi sa ovom inicijativom“. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj se plaća PDV na donacije i to 20 odsto, a sagovornici Danasa tvrde da bi ukidanje poreza dovelo do toga da ljudi više daju u humanitarne svrhe, ali i napominju da sistem kontrole u ovom slučaju mora da bude mnogo bolji, odnosno da je to jedini način kojim bi mogle da se spreče zloupotrebe.

Poreski analitičar Đerđ Pap kaže za Danas da sa aspekta motiva i ciljeva podržava odluku da se ukine PDV na dobra koja su namenjena humanitarnim organizacijama, ali da sa aspekta poreske tehnike takvo rešenje može da dovede do brojnih problema.

– Svaki izuzetak koji unesete u zakon mora dodatno da se kontroliše. Tako bi bilo i u ovom slučaju. Kontrola je jedino rešenje – smatra Pap.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za naš list da je osnovni problem u celoj priči sa PDV-om to što kod nas ne postoji kontrola tokova novca, dok se u većini zemalja EU u kojima taj sistem funkcioniše svaka donacija kontroliše.

– U Srbiji imamo problem kada strani donator odluči da donira nešto, na primer, zdravstvenoj ustanovi kod nas – odustaje kada čuje da se plaća PDV, jer toga u EU gotovo da više nigde nema – ističe Rajić.

PDV na donacije se u nekoj manjoj meri, osim kod nas, plaća još u Bugarskoj, Estoniji, Litvaniji i na Kipru.

Prema rečima Rajića, kod nas je problematičan i rigidan stav Ministarstva finansija, ali i nedostatak osnovne kontrole tokova novca do kog dolazi zbog toga što ne postoji komunikacija između NBS i Poreske uprave.

– Naplaćivanjem PDV-a onemogućavamo naše ljude iz dijaspore i strane kompanije da pomognu tako što će donirati medicinske aparate. U Srbiji se plaća PDV i na polovna invalidska kolica, a imamo i kola hitne pomoći iz pedesetih godina prošlog veka ili ultrazvučne aparate koji su stari po 25 godina – ističe Rajić.

On kaže da su u Srbiji plaćanja PDV-a oslobođene samo one donacije koje se finansiraju iz nekih EU projekata i to ne uvek, već samo ukoliko je ugovorom tako naznačeno.

Procedura u većini evropskih zemlja u kojima se PDV ne plaća je, kaže Rajić, takva da se ministarstvima finansija podnosi elektronski zahtev gde se navodi šta se donira, oni koji dobijaju donaciju opisuju kako će je potrošiti i za nekih šest meseci ili godinu dana kontrola izlazi na teren da vidi da li je to tako urađeno. Ako se utvrde neke nepravilnosti, napominje Rajić, postoje krivična odgovornost u težim slučajevima ili prekršajna u onim nešto „lakšim“.

Ukidanje PDV-a na donacije najviše podržavaju predstavnici humanitarnih organizacija koje su aktuelnim zakonskim rešenjem i najviše pogođene. Direktor organizacije Dečije srce Goran Rajević za Danas kaže da bi ukidanje PDV-a na donacije bio veliki stimulans za sve one koji žele da daju humanitarnu pomoć, jer bi tako imali više mogućnosti.

– U Srbiji postoji dosta dobre volje, ali ne toliko mnogo mogućnosti. Lokalni donatori sada mogu na godišnjem nivou da daju tri odsto od godišnjeg prihoda u humanitarne svrhe, tako da bi ukidanje PDV bilo značajno, makar da bude pola od toga, a da 10 odsto ostane državi i to bi značilo nešto – napominje direktor organizacije koja se već 16 godina bavi pomaganjem osobama sa smetnjama u razvoju.

I on smatra da je bitno da postoji dobar sistem kontrole, kao i da je to jedini način da se spreče ili zaustave zloupotrebe. On ističe kako se ne sme zanemariti i činjenica da velike kompanije u Srbiji sve više prave svoje fondacije i u njih ulažu novac.

– Oni koji prave svoje fondacije ulažu novac u njih i sve manje novca se izdvaja za druge humanitarne organizacije. Velike korporacije se na taj način bave humanitarnim radom, oslobađaju se PDV i u isto vreme dobijaju i reklamu – ističe naš sagovornik. Zato je, smatra on, bitno da se što većem broju ljudi i organizacija omogući da daju u humanitarne svrhe.

Pre nekoliko godina tadašnji direktor Fonda B92 Veran Matić je kritikovao poreski sistem u slučaju donacija rekavši na jednoj od panel diskusija u organizaciji Danas konferens centra da je jedan od glavnih problema to što nema opšteg nacionalnog interesa da se humanitarne kampanje finansiraju na najbolji način. On je to objasnio na primeru autobusa koji su kupili Fond B92 i Institut za transfuziju krvi.

– Skupiti novac za njegovu kupovinu je bio manji problem, pravi problem je bila kupovina. Imali smo dve opcije: da kupimo i uvezemo Mercedesov autobus ili da kupimo Ikarbusov. Pošto je ta fabrika tada bila u krizi, odlučili smo da kupimo naš autobus i tu kreću problemi. Pošto kupujemo domaći proizvod, morali smo da platimo PDV, što na sumu od 150.000 evra nije malo, a za taj novac smo mogli da kupimo dodatnu medicinsku opremu. Onda nam je Ikarbus isporučio maltene pokvaren autobus, pa smo morali da ga šlepamo do preduzeća Biomedicina, koje je trebalo da instalira potrebnu opremu. Taj autobus je tri meseca stajao tamo, a kad sam pozvao direktora te firme, rekao mi je da ga ništa ne pitam jer za mesec dana udaje ćerku, pa se samo time bavi. Onda smo autobus odvezli u Niš, u firmu koja takođe ništa nije uradila, otišla je u stečaj i još se sudimo sa njom. Na kraju su tehničari B92 uzeli i sve obavili sami. A da smo kupili mercedes u Nemačkoj, ne bismo platili PDV – rekao je tada Matić.

Diskreciono oslobađanje od poreza

Zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica i zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana propisane su poreske olakšice koje se odnose na priznavanje izdataka za humanitarne svrhe kao rashod u iznosu najviše do pet odsto od ukupnog prihoda, a koje, sa aspekta ubiranja prihoda države, ne treba potcenjivati, rečeno je Danasu u Ministarstvu finansija.

U slučaju kada se na promet dobara plaća PDV, napominju, to dobro se ne oporezuje nijednim drugim porezom. U Ministarstvu finansija kažu da je moguće da se na zahtev u pojedinačnim, opravdanim slučajevima izvrši oslobađanje od poreza na promet dobara i to ukoliko ispunjavaju određene uslove, koji su određeni posebni Pravilnikom. Na primer, ako promet dobara bez naknade obavlja neko ko nije obveznik PDV, na to se ne obračunava PDV, kao i na uvoz dobara pod uslovom da se uvoz vrši za račun korisnika donacije, kao i ona koje se uvoze na osnovu ugovora o donaciji. Ovim Pravilnikom, između ostalog, Ministarstvo finansija je regulisalo i slučajeve u kojima se PDV-a oslobađa poklon, kao i nasleđena dobra.