Uklanjanje brda koštalo bi desetine miliona evra

Doduše, od ovog rešenja, kažu, samo jedno je neverovatnije, a to je gađanje brda topovima, što je, verovali ili ne, izgleda stvarno bio predlog za rešavanje problema s obzirom da je predsednik izjavio: „Sloba je hteo ovo brdo topovima da ruši, mi ćemo ga premestiti na drugu stranu.“

Mada su predsednik Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović ponovili da bi auto-put trebalo da bude gotov do kraja godine, mada donekle neubedljivo, uz opasku da bi „put trebalo da bude gotov do kraja godine i da mesec dana tamo-vamo nije toliko važno koliko je važno da bude bezbedan“.

Inače, direktor Koridora Srbije Zoran Babić je neposredno nakon obrušavanja brda izjavio da će sanacija klizišta koštati sedam miliona evra.

Za Danijela Dašića, građevinskog inženjera iz Niša, jedina nelogičnija ideja od sklanjanja brda je gađanje brda topovima.

„Mislim da niko nije uzeo kalkulator u ruke i bar konsultovao Gugl mape da vidi dimenzije brda. Ja sam to uradio i površnom računicom došao do toga da treba ukloniti 25 miliona kubnih metara rastresite zemlje. To je ogroman posao. Da mogu da rade 24 sata na tome i da imaju na raspolaganju neograničenu mehanizaciju, to ne bi moglo da se uradi za manje od godinu dana. Da ne pričamo o tome gde svu tu zemlju odložiti. Samo uklanjanje brda bi koštalo desetine miliona evra i samo po sebi zahtevalo veliki projekat. Ostaje nejasno da li se radi u stvari o šišanju vrha, što ne bi rešilo problem, jer celo brdo kliza. Ipak glavno pitanje je ko je dao tu ideju predsedniku“, kaže Dašić ukazujući da se do sada vrednost projekta udvostručila, a rokovi produženi tri puta.

„To je deonica od 26 kilometara. Ako ne znaju, mogli su da odu do Makedonije na granici sa Grčkom da vide kako je za dve godine urađena slična i još teža deonica auto-puta“, ističe dodajući da je još 2013. godine potpisan ugovor po kome je trebalo već 2015. godine da bude gotov auto-put i da za to treba pitati Ministarstvo građevine i direktore, bivšeg i sadašnjeg, Koridora Srbije.

Za upućene sporno je pre svega to što je projekat ove deonice auto-puta koji je radio Institut CIP čak 11 puta menjan i to bez saglasnosti CIP-a. Prema rečima Dašića, to je u građevinarstvu zabranjeno. Drugi „greh“ je to što je po svemu sudeći novi projekat radio izvođač radova, španski „Azvi“, što se takođe ne radi u ovakvom poslu.

„Treba utvrditi ko je to overavao i naručivao. Inženjere ne treba kriviti jer oni rade ono što im se traži. Kada bi se tražilo ko je dao naloge, odgovornost bi se mogla suziti na Ministarstvo i Koridore“, smatra Dašić.

Inženjerskih rešenja ima, kao na primer smanjivanje ugla, čime bi se smanjilo klizanje, zatim podizanje masivnih potpornih zidova koji bi sprečavali klizanje „kao što je pravljeno u vreme Tita“.

Bivši ministar građevine Velimir Ilić ističe i da je jedno od jeftinijih i bržih rešenja ono koje je primenjeno na Koridoru 11 na brdu Veliki Kik.

„Tamo je bilo velikih problema sa klizištem, vodama i rešeno je izgradnjom tunela. To isto može da se uradi i u Grdelici i bilo bi mnogo jeftinije, brže i bezbednije. Ovo sa rušenjem celog brda je nezamislivo u 21. veku sa svim tehničkim rešenjima i mehanizacijom. LJudi su prošli kroz Monblan, a ovi hoće da sklanjaju brdo“, čudi se Ilić.

On smatra da mi imamo dobre inženjere koji se nalaze u institutima, CIP-u i Institutu za puteve, ali da je problem što poslove dobijaju „neke privatne, a u poslednje vreme i stranačke firme sa dva-tri inženjera, dok su naše velike projektantske kuće devalvirali“.

„Ne može tek tako ekonomista da vodi inženjersko ministarstvo kao što je ministarstvo građevine. Neki ljudi koji su vodili Koridore su imali diplome nepostojećih fakulteta. Smešno je da predsednik države donosi projekat koji će rešiti problem. Odakle mu taj projekat posle dva-tri dana i jel u njemu piše da treba ukoniti brdo“, pita se Ilić.

Jedan drugi bivši, takođe u više mandata, ministar zadužen za građevinarstvo, Milutin Mrkonjić kaže da je završio sa davanjem izjava na ovu temu uz komentar da je važno samo da se Koridor završi i da je „dramatizacija nepotrebna“.