Ukoliko im ne usvoje zahteve, stočari prete zatrpavanjem ulaza zgrada opština stajnjakom

Vasić je naveo da su Vladi dali rok od deset dana da odgovori na zahteve i pozove ih na dogovor, a ukoliko po isteku roka ne dobiju odgovor – kreću u radikalizaciju.

„Ako do toga dođe da moramo da izlazimo na ulicu, rizikujemo i sukobljavamo se sa policijom, nećemo više hteti ni sa kim drugim da pričamo osim sa predsednikom Aleksandrom Vučićem“, poručio je Vasić.

Neće, kako je ranijih dana najavljivano, stajnjak prosipati po ulicama, kako ne bi ugrozili bezbednost, već će se fokusirati na zatrpavanje ulaza u opštine u svom okrugu.

Stočari iz Mačve su u ponedeljak išli na zakazani sastanak sa Vučevićem, koji je tog dana, prema zvaničnom saopštenju njegovog kabineta, oboleo od korone.

Stočari su zbog toga imali priliku da na trosatnom sastanku u Vladi razgovaraju samo sa šefom Kabineta premijera, ali ne i sa njim.

Nakon sastanka, stočari su u utorak poslali dopis šefu Vučevićevog kabineta sa zahtevima i rokom od deset dana za povratnu informaciju.

Oni su, prema Vasićevim rečima, tražili da se definiše status poljoprivrednika u Srbiji kako ne bi dolazilo do zloupotreba subvencija za hektar zemlje.

„Nama agrarni budžet sisaju razni advokati, IT stručnjaci i službenici,koji imaju hektare svoje očevine ili dedovine, pa to daju u zakup i od toga profitiraju, a na toj zemlji ne žive“, kazao je Vasić.

Osim toga, stočari traže i da se obavi regionalizacija, odnosno da stručnjaci odrede u kojim regionima Srbije treba gajiti koje kulture, kako ne bi dolazilo do toga da se u Vojvodini sadi malina, kada nema dobrog prinosa ili otkupne cene pšenice.

„Nije svaka zemlja za sve, ne možete sve svuda da sejete“, ocenio je Vasić.

Naglasio je da je značajan zahtev i da se obezbedi regres od 55.000 dinara po kravi.

Vasić podseća da je Vučić prošle godine obećao stočarima taj iznos, ali da to realizacije nije došlo.

„On je u okviru ‘Skoka u budućnost’ najavio ozbiljna ulaganja u stočastvo. Hajde da vidimo ta ulaganja“, rekao je Vasić.

Napomenuo je da, uprkos tome što je predsednik države obećao ulaganja, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dobijaju odgovor da je tako nešto neizvodljivo.

„Mi u prvih šest meseci ove godine imamo deficit od 200 miliona evra kada je reč o stočarskim proizvodima, a 2022. godne deficit je bio 99 miliona evra. Dakle, udvostručili smo deficit za dve godine“, ukazao je Vasić.

Prema njegovim rečima, u drugom delu godine deficit se povećava zbog zime, tako da će stočari biti prinuđeni da na jesen uvoze debele svinje.

Kako je kazao, uvoz je u prvih šest meseci ove godine bio 304,8 miliona evra, a izvoz samo 108,1 milion evra.

„Biljne proizvodnje imamo u izobilju, umesto da to uložimo u stočarsku proizvodnju, mi ulažemo u ratarstvo“, rekao je Vasić.

Među zahtevima stočara našao se i zahtev za regres od 150.000 dinara za junice prvotelke.

„Meni država ako kupim junicu iz Nemačke, a što ne može svako, daje povrat od 180.000 dinara. Dakle, imaju pare za uvoz, a za domaći uzgoj nemaju“, zaključio je predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga.

Stočari zahtevaju i refakciju za gorivo po ceni od 130 dinara po grlu.

Kada je reč o pašnjacima i livadama za ispašu stoke, Vasić je kazao da stočari trenutno nemaju subvencije za hektar takve zemlje i da je jedan od zahteva i da se to uredi.

Oni traže 35.000 dinara po hektaru pašnjaka ili livade za one domaćine koji imaju bar jedno grlo po hektaru.

O tome koliko je život na selu težak govori i to što sve manje mladih želi da ostaje na selu i bavi se stočarstvom, tvrdi Vasić.

Naglašava da 80-90 odsto stočara izđubravanje obavlja ručno ili kako je sam nazvao „kičma trans“ načinom.

„Mi time ugrožavamo svoje zdravlje. Pa ko to može obavljati ručno svakodnevno?“, upitao je Vasić.

Zbog toga stočari iz Mačve traže da se investira u gradnju i opremu farmi.

„Država treba da napravi strategiju i utvrdi koliko mladih na selu želi da se bavi proizodnom mleka i da im ponudi projekte kojima bi mogli da se poboljšaju uslovi života i rana na selu“, rekao je Vasić.

To je, kako je objasnio, usko povezano i sa opstankom mladih, ali i života na selu uopšte, jer nijedna mlada žena ne želi da dođe da živi na selu, bavi se teškim fizičkim poslovima na neopremljenoj farmi.

„Te žene koje žive na selu su heroine, one održavaju selu i zemlju, a država ih ne prepoznaje. Treba im dati bar skromnu poljoprivrednu penziju na kraju radnog veka, onu koja je sada 20.000 dinara“, kazao je Vasić.

Ukoliko odgovor ne stigne u roku od deset dana od dana dostavljanja dopisa Vladi, stočari Mačvanskog okruga kreću u proteste.

Tada više neće pristajati na razgovore ni sa kim drugim do predsednika Republike, sa kojim su, kako Vasić tvrdi, prošli put uspeli da se dogovore.