Ukrajina i energetska bezbednost u fokusu Foruma Strategije EU za Dunavski region

Iako Ukrajina 2022. godine predsedava ovom evropskom makrostrategijom, zbog tamošnjeg rata je odlučeno da Slovačka bude domaćin ovogodišnjeg Foruma, rekla je potpredsednica Vlade Ukrajine zadužena za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina, otvarajući  putem video-linka dvodnevni 11. Forum EUSDR.

„Ovo je istorijski momenat, jer je Ukrajina prva zemlja koja nije članica EU, a predsedava ovom strategijom, ali i država koja to čini u ratnom stanju“, kazala je Stefanišina.

Ona je navela da je Ukrajina uspela da iznese zacrtane prioritete poput održivog razvoja i razvijanja društva znanja, i da se još jednom potvrdi važnost povezivanja regiona. Dodala je da se upravo Dunav, kada su ukrajinske luke bile blokirane, pokazao kao jedini put za trgovinu sa Evropom.

U ime EU iz Brisela, video-porukom su se obratili komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira i komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičijus, pohvalili povećenost Ukrajine tokom predsedavanja i pozdravili solidarnost evropskih zemalja.

Fereira je rekla da teme poput energetike, ekologije, digitalizacije ili migracija ne poznaju granice i pozvala na konkretnu akciju u ostvarivanju ciljeva u tim oblastima u Dunavskom regionu.

Sinkevičijus je dodao da su sva sredstva iz EU fondova namenjena programima koji su se odnosili na Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu, preusmerena na pomoć Ukrajini.

Koordinatorka za tri regionalne makrostrategije EU za Sloveniju, Petra Česen Čatar, kazala je da će njena zemlja po preuzimanju predsedavanja EUSDR, u decembru ove godine, kao jedan od prioriteta postaviti aktivnije učestvovanje zemalja koje nisu članice EU, uključujući Srbiju, u implementaciji svih segmenata Dunavske strategije.

Prethodno je na ministarskom sastanku za implementaciju Strategije zemalja članica, usvojena zajednička deklaracija u kojoj se navodi da prioriteti ostaju održivi razvoj Dunavske regije, produbljavanje regionalne i međudržavne saradnje i izazovi u sektorima energije, plovidbe i bezbednosti hrane.

Svi potpisnici deklaracije osudili su napad Rusije na Ukrajinu kao kršenje međunarodnog prava i načela Povelje UN, i kao podrivanje evropske i globalne bezbednosti i stabilnosti.

„Kraj 2021. godine bio je prekretnica za EUSDR. Prvi put od kada je usvojen, zemlje EUSDR dočekale su predsedavanje zemlje koja nije članica EU, ali ima snažne namere za integraciju u EU i želju za zajedničkim razvojem i prosperitetom Dunavskog regiona. Ovaj važan momenat je bio potvrda ravnopravne saradnje zemalja učesnica, koja prevazilazi granice EU“, navodi se u Deklaraciji.

Istaknut je i značaj saradnje u okviru EUSDR na prevazilaženju postojećih i novih izazova i pretnji u Dunavskom regionu.

Energetska bezbednost i napor EU da smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva kroz diverzifikaciju izvora energije, kao i ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu i plovidbu Dunavom, navedeni su kao zajednički interes i prioritet za sve zemlje EUSDR.

Strategija EU za Dunavski region je druga makroregionalna strategija EU (pored Baltičke, Jadransko-jonske i Alpske), koju je Evropska komisija usvojila 2010. godine, a Evropski savet potvrdio 2011. godine.

Strategija okuplja 14 zemalja duž Dunava i pokriva područje u kojem živi 115 miliona ljudi, odnosno petina stanovništva EU. Među tim državama je devet članica EU (Austrija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Nemačka, Slovačka, Slovenija i Rumunija) i pet koje nisu članice EU (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina).