Ulaganja u industriju potrebnija od kredita za infrastrukturu

Da Srbija računa na novac DFC-a za te namene javnosti je nedavno predočila Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Stručna javnost pak ističe da putni pravci o čijoj izgradnji razmišlja vlast u Srbiji nisu prioritetni i ekonomski isplativi kao i da kod DFC-a ne bi trebalo insistirati samo na izgradnji infrastrukture i kreditiranju već i o direktnim investicijama u privredu.

Ekonomista Milan R. Kovačević smatra da naglašena priča o izgradnji infrastrukture, uključujući i saobraćajnice kojima se bavi ovaj tekst, predstavlja pripremu Aleksandra Vučića za predsedničke izbore koji će uslediti za dve godine.

– Shodno tome, insistira se na tome da se stalno gradi infrastruktura. Pri tome se ne gleda da li su putni pravci o kojima se govori isplativi ili ne nego se postupa krajnje populistički. Takav je slučaj i sa izgradnjom auto-puta od Bujanovca do Štrpca i železničke pruge od Merdara do Prištine. Umesto toga potrebno je razmišljati šta je prioritet kada je reč o punoj mreži u Srbiji, a to je svakako obnova postojećih putnih pravaca, sa najvećom frekvencijom, koji su u lošem stanju – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima pogrešna je orijentacija isključivo na infrastrukturne projekte koji se realizuju kroz kreditne linije.

– DFC omogućava izgradnju infrastrukture kroz kreditiranje ali istovremeno može i da ulaže novac u konkretne projekte. Za Srbiju bi od izgradnje saobraćajnica kroz zaduživanje daleko značajnije bilo kada bi DFC uložio u razvoj industrije u Srbiji. To su projekti koje bi trebalo predložiti američkoj strani – smatra Kovačević.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da je američkim partnerima bitno da se realizuje auto put do Albanije a da, s obzirom da je reč o kreditima, srpska strana može samostalno da osmisli i predloži projekte koje bi Amerikanci finansirali.

– Kad je reč o saobraćajnici sa Štrpcima na toj deonici nije potrebno graditi auto-put već put prve kategorije. To bi bilo najracionalnije rešenje. Pruga do Prištine sasvim sigurno ne bi mogla da bude isplativa kada je reč o prevozu putnika ali bi predstavljala vezu ka Draču i Valoni u Albaniji. Shodno tome trebalo bi osmisliti da li Srbija ima dovoljno izvozno orijentisanih preduzeća koja bi tom saobraćajnicom mogla da jeftinije transportuje robu za izvoz. Ako tu postoji ekonomska računica onda bi izgradnja te pruge putem kreditiranja imala smisla i bila isplativa – zaključuje naš sagovornik.