Ulaganje 25 miliona evra u zadruge, tek je početak

…kako bi zadruge trebalo da izgledaju i u šta bi sve trebalo uložiti novac da bi poljoprivrednici opstali.

Predsednika Zadružnog saveza Srbije Nikolu Mihajlovića zatekli smo u Medveđi, na jednom u nizu sastanaka.

– Zadružni savez daje punu podršku ideji ministarstva za regionalni razvoj da se ulaže u zadruge. To ulaganje 25 miliona evra u nove i obnavljanje starih zadruga u Srbiji je samo uvod, nadamo se početak jedne sveobuhvatne mere – kaže Nikola Mihajlović za Danas.

On kaže da Zadružni savez podržava ideju koju je poslednjih meseci aktivno promovisao ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić o tome da treba oživeti selo. Serija sastanaka počela je u Mionici, gde se, kako kaže, okupilo 150 ljudi, a nastavila se preko Vlasotinca i Kuršumlije dalje ka jugu u jugoistoku zemlje. Na pitanje na čemu insistiraju poljoprivrednici na tim sastancima, Mihajlović kaže da ima različitih predloga, što je dobro.

– Najviše se priča o osnivanjima i ulaganjima u zadruge, o tome kako razviti stočarstvo. Ideja je raznih, jedni pričaju u ulaganjima u lekovito bilje, pčelarstvo i voćarstvo. Traži se pomoć za ovčarsku proizvodnju, obnavljanje mehanizacije – ističe Mihajlović. Predstavnici opština, mahom, ističe on, reaguje pozitivno i većina je spremna da pomogne ne bi li se ova ideja realizovala.

Krkobabić je nedavno najavio da će 500 sela u Srbiji dobiti 500 zadruga za šta je izdvojeno 25 miliona evra. Osim toga, ministar zadužen za regionalni razvoj najavio je da će i mladi parovi koji žele da rade i žive na selu dobiti na korišćenje do 50 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Objašnjavajući to Krkobabić je rekao da je u planu da se objedini 10, 20, 30 domaćina, koji bi dali onoliko novca koliko imaju.

– Pare nisu namenjene za zadruge sa postojećim dugovima za neisplaćene plate. Isključivo ih dajemo postojećim i novim za kupovinu opreme, onim koji se bave voćarstvom, a treba im hladnjača, dobiće hladnjaču – rekao je Krkobabić.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da zadruge u poljoprivredi sigurno imaju svoje mesto i da su krajem devedesetih i početkom 2000-ih nepravedno satanizovane.

– Tada je veliki broj zadruga, ali i kombinata, nažalost – nestao. Tradicija zadrugarstva u Srbiji duga je 175 godina i one treba da budu te koje će pomoći malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima da pronađu sebe, a takvih je u našoj zemlji više od 95 odsto – ističe Prostran za naš list.

Takvim farmerima bi zadruge mogle da pomognu, kako kaže, da ne samo dođu sebi već da postanu otporni na surovo neoliberalno tržište za koje su nespremni.

– Nemam dileme da je očuvanje zadruga dobra ideja, ali u to moraju da se uključe svi, a tu mislim i na ostale ministre u Vladi, mora da postoji sistemsko rešenje i plan – napominje Prostran, ističući kako su zadruge neophodne unutar ukupnog oživljavanja ruralnog područja.

Zadrugarstvo, napominje Prostran, počiva na tri principa – dobrovoljnosti, ekonomskoj zainteresovanosti poljoprivrednika i postupnosti. Osim toga, treba voditi i računa o tome da su potrebne, pre svega malim proizvođačima, ne velikim farmerima. Ideja da se mladi vrate na selo tako što će im se dodeliti besplatno zemljište je, smatra Prostran, dobra, ali se mora dobro osmisliti na koji način i kome se dodeljuje.

– Mislim da je, na primer, 50 hektara mnogo da se da mladim ljudima koji tek počinju da se bave poljoprivredom. Prosečna farma u EU je veličine 21 hektara, tako da je to sasvim dovoljno za početak – naglašava Milan Prostran.