Retko ko u Srbiji razume pravu ulogu i način funkcionisanja dobrovoljnih penzijskih fondova. Siguran sam da skroman procenat onih koji su spremni da investiraju u privatnu penziju nije posledica besparice, već nerazumevanja benefita koje ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove donosi.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Zato industrija osiguranja ne traži nove povlastice već podršku za kampanju kojom bi se podigla svest o značaju ove vrste štednje. Svestan sam činjenice da vlada uverenje da se najviše isplati ulagati u nekretnine, ali to nije tačno jer cene nekretnina variraju, dok ušteđevina kroz dobrovoljni penzijski fond može samo da raste – izjavio je juče na konferenciji za novinare, upriličenoj povodom obeležavanja devet godina poslovanja Đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda, Andrea Simonćeli, generalni direktor Đenerali osiguranja Srbije.
On je podsetio da Đenerali penzijsko dobrovoljno osiguranje ima tržišno učešće od 28 odsto na srpskom tržištu a cilj je da dostigne 33 odsto, odnosno da svaki treći korisnik dobrovoljne penzije bude njihov član.
Primer, koji je pomenula Nataša Marjanović, izvršna direktorka Đenerali društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, najbolje svedoči o isplativosti ulaganja u privatne penzije. Ona je rekla da svako ko je od 2006. godine uplaćivao maksimalni neoporezivi penzijski doprinos, koji sada iznosi 5.420 dinara mesečno, i kome je poslodavac uplaćivao isti iznos, danas na svom računu ima 1.430.000 dinara, odnosno oko 12.000 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
