Foto: Nenad KovačevićUmesto 400 do 420 miliona dinara, za koliko je užički budžet trebalo da bude zakinut na osnovu Nacrta Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, izmenama tog zakonskog predloga, taj iznos biće 42 miliona dinara.
Nezadovoljstvo prvobitnim nacrtom iskazale su gotovo sve lokalne samouprave i Stalna konferencija gradova i opština, zahtevajući njegovo povlačenje iz procedure, uz obrazloženje da bi njegovom primenom gradovi i opštine ostali bez značajnih budžetskih prihoda, a neke lokalne samouprave bi se našle na ivici bankrota.
Tim nacrtom, koji je predložilo Ministarstvo finansija, bilo je predviđeno da, umesto sadašnjih 80 odsto, lokalnim samoupravama pripadne 50 odsto od prikupljenog poreza na zarade, dok bi ostatak zadržala država. Nedavnom izmenom tog predloga, lokalnim samoupravama trebalo bi da ostane 77 odsto od prihoda od poreza na zarade, dok će ostatak zadržati država.
– Izmenom Nacrta Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, Užice će, umesto 400 do 420 miliona dinara, ostati bez 42 miliona dinara prihoda po osnovu poreza na zarade. Poslednjih deset godina, ta vrsta poreza je najveći prihod lokalnih samouprava i iznosi od 50 do 59 odsto ukupnih prihoda u užičkom budžetu. U gradskom budžetu, koji je prošle godine bio oko 2,3 milijardi, prihod od poreza na zarede bio je 1.50.000.000 dinara. Da je staro rešenje ostalo, ne bismo mogli da nadoknadimo manjak od 400 do 420 miliona dinara, rekao je za Danas Zoran Adžić, član Gradskog veća za budžet i finansije, koji tvrdi da je ta korekcija značajna.
– Iznos od 42 miliona dinara, bez kojih će ostati užički budžet, u sadašnjim uslovima, značajna je suma, jer je deset puta manja od sume koja je bila predviđena prvobitnim rešenjem. Međutim, imamo obećanje nove ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a videćemo kako će sve to biti uobličeno kroz novo zakonsko rešenje, da će svi kapitalni projekti koji su ranije odobreni u republičkom budžetu i dalje biti podržani, a tu, pre svega, mislim na rekonstrukciju i dogradnju Fabrike za preradu vode u Užicu, istakao je Adžić i dodao da su primedbe Užica, drugih lokalnih samouprava i Stalne konferencije gradova i opština ipak prihvaćene i da efekti primene tog zakona neće biti tako drastične po lokalne budžete. Upitan na koji način će biti nadomešten manjak u užičkom budžetu od 42 miliona dinara, naš sagovornik kaže da će projekcija budžeta za narednu godinu biti realna i racionalna.
– Evidentno je da će u budžetu biti 42 miliona dinara manje, ali nema govora o tome da će se taj manjak nadoknađivati povećanjem poreza na imovinu. Jednostavno, racionalno ćemo se ponašati i pratiti stanje prihoda, a možda taj iznos uopšte nećemo nadoknađivati, već će budžet biti planiran bez njega, rekao je Adžić.
Inače, za šest meseci ove godine, prihodi u užičkom budžetu bili su 1,26 milijardi, što je 49,28 odsto, a rashodi 1,14 milijardi dinara, odnosno 44,6 odsto od planiranog iznosa.
Porez na imovinuGradska uprava je počela da dostavlja oko 33.000 rešenja za porez na imovinu građana za ovu godinu. Adžić kaže da kašnjenje nije krivica gradske uprave, već da se rešenja štampaju u Pošti, čija je štamparija bila na remontu. „Od poreza na imovinu fizičkih lica, grad očekuje prihod od 123 miliona, a od pravih lica oko 101 milion dinara“, rekao je naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
