Umesto bankarske garancije Atek dostavio pismo o namerama

Atek je u kratkom pismu naveo da želi status strateškog partnera i da je spreman da uplati 116 miliona dolara za 40 odsto vrednosti RTB kao i da izdvoji 20 miliona dolara za socijalni program, čime bi se udeo te kompanije u vlasništvu Borskog basena uvećao za još 27,7 odsto. Iako je tender proglašen neuspešnim, predstavnici sindikata i menadžment RTB Bor, sudeći prema izjavama koje su prosleđene medijima sa jučerašnjeg sastanka u Vladi Srbije, otišli su zadovoljni.

Ministarstvo ekonomije je, naime, najavilo da u ovom trenutku odustaje od privatizacije borskog basena, kao i da novi tender neće biti raspisan sve dok se ne oporavi tržište metala a cena bakra ponovo ne dostigne veću vrednost, ali je istovremeno predstavilo strategiju dugoročnog razvoja RTB Bor. Prema rečima Nebojše Ćirića, državnog sekretara u tom ministarstvu, država i RTB Bor će najpre ući u pregovore sa komercijalnim poveriocima i rešiti status državnih poverilaca. „Istovremeno, biće nastavljen proces restrukturiranja RTB kao i modernizacije i rekonstrukcije koji podrazumeva aktivno učešće države u investicijama koje su planirane u Topionici, rudarskoj delatnosti i u zaštiti životne sredine“, izjavio je Ćirić.

Predstavnici sindikata zadovoljni su zbog toga što program Vlade predviđa da se restrukturiranje kompanije nastavi bez otpuštanja radnika, dok menadžment RTB Bor kvalitet programa vidi u odluci države da nastavi ulaganja u metalurgiju i da na taj način kvalitetnije pripremi kompaniju za predstojeću privatizaciju.

Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za Danas da je za oporavak RTB Bor potreban „radikalan rez“, ali sumnja da je država spremna za to. „Umesto rukovodstava koje je imenovala svaka politička partija u čiji resor je poslednjih godina ulazio Borski basen, i uticaja kroz četiri upravna odbora i isto toliko direktora, potrebno je da se formira jedna firma na čijem čelu bi bio profesionalni menadžer, nezavisan od politike, sa zadatkom da pripremi firmu za privatizaciju a da njegova konačna nagrada zavisi od efekata tog procesa“, objašnjava Kovačević. On dodaje da u vreme raspisivanja poslednjeg tendera, „naruku“ nisu išle ni cene bakra na svetskoj berzi, i procenjuje da će ta situacija potrajati sve dok se ne bude video horizont krize, jer će tek tada moći da se gradi strategija privatizacije nekadašnjeg giganta.

Da podsetimo, RTB Bor je do sada dva puta prodat na tenderu. Prvi put kupac je bio rumunski Kuprum, koji je za 70 odsto kapitala Borskog basena ponudio 400 miliona dolara, ali je ugovor sa njim raskinut jer u predviđenom roku nije uspeo da obezbedi bankarsku garanciju. Zbog neuplaćene prve rate posao je izgubio i austrijski Atek, koji je bio pobednik drugog tendera sa ponudom od 466 miliona dolara. Treći tender bio je raspisan krajem februara ove godine, ali ovoga puta ne za prodaju već za izbor strateškog partnera, koji bi kroz dokapitalizaciju od 116 miliona dolara stekao 40 odsto vlasništva u kompaniji koja je trebalo da nastane spajanjem sve četiri celine – rudnika u Boru i Majdanpeku, Topionice i RTB Holdinga. Tendersku dokumentaciju u toj proceduri otkupio je jedino Atek.

Nejasan koncept

– Koncept tendera za izbor strateškog partnera za RTB Bor bio je krajnje nejasan a i država je tom poslu prišla nepromišljeno. Logičnije bi bilo da je kroz proces restrukturiranja od četiri preduzeća koja su ponuđena na tržištu, napravljena jedna kompanija i da se zna kojim kapitalom ona raspolaže. To znači da bi država svoj udeo mogla da definiše posle pokrivanja gubitaka RTB Bora, a potencijalni partneri bi u tom slučaju znali koliko novca je potrebno za udele kojima će oni raspolagati – komentariše za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.