Budžetski deficit Srbije u 2016. godini biće po svemu sudeći oko 2,1 odsto BDP-a (oko 700 miliona evra), što je upola manje od planiranog krajem prošle godine.
Za ovakav razvoj situacije u srpskom budžetu ima se zahvaliti velikom i neočekivanom (s obzirom na planove) rastu poreskih prihoda koji bi mogli biti za 70 do 80 milijardi dinara veći od projektovanog. Neporeski prihodi, među kojima gro otpada na dividende javnih preduzeća, mogli bi da budu veći od plana za još 40 milijardi dinara. Osim povoljnih makroekonomskih okolnosti, pre svega privrednog rasta koji bi ove godine mogao biti 2,7 odsto, za dobro punjenje budžeta treba pohvaliti i bolju naplatu poreza, odnosno borbu protiv sive ekonomije.
Dobri rezultati na prihodnoj strani tako su skrenuli pogled javnosti sa državnih rashoda koji su bili u fokusu prethodnih godina. Zato je ostala skoro neprimećena analiza Fiskalnog saveta da su konsolidovani javni rashodi države u prvih devet meseci 2016. u iznosu od ukupno 1.357 milijardi dinara, bili veći od planiranih za 65 milijardi dinara, a ukoliko bi se poredili sa prošlogodišnjim rashodima i za celih 68 milijardi dinara.
Iako tih oko 550 miliona evra većih državnih izdataka od budžetiranih nije malo, ipak nije ni sve posledica rasipništva. Oko trećine veće potrošnje od planirane je otišlo u javne kapitalne investicije. Posle dugo godina država je prestala da štedi na kapitalnim ulaganjima i ove godine je čak „probila“ budžet za ove namene za oko 20 milijardi dinara. Ako veće državno trošenje ima pozitivan predznak, to je kod kapitalnih ulaganja, pošto ekonomski stručnjaci, pa i međunarodne finansijske institucije poput MMF-a, poslednjih godina ukazuju da bi javne investicije mogle biti zamajac privrednog oporavka na globalnom nivou, da ne govorimo o potrebi za kvalitetnijom putnom infrastrukturom u Srbiji.
Prema oceni Fiskalnog saveta preostalo povećanje javnih rashoda u odnosu na 2015. bilo je planirano i očekivano, a potiče od većih izdataka države za robu i usluge, kamate, penzije i socijalnu pomoć u ukupnom iznosu za gotovo 30 milijardi dinara.
Troškovi za kamate na javni dug su u prvih devet meseci ove godine bili veći za četiri milijarde dinara nego u istom periodu prošle godine. Na nivou republičkog budžeta troškovi kamata su treći po veličini rashod nakon rashoda za plate i penzije i za više od 20 odsto veći nego ukupna socijalna zaštita iz budžeta.
Prema procenama Fiskalnog saveta, za subvencije će, prema izvršenju budžeta za devet meseci, biti potrošeno za 10 do 15 milijardi dinara više nego što je to predviđeno budžetom za ovu godinu. Troškovi nabavke roba i usluga biće veći za oko pet milijardi nego što je planirano budžetom, ali to je posledica knjigovodstvenih promena na lokalu, odnosno knjiženja prihoda i rashoda GSP Beograd na račun grada Beograda.
Osim redovnih troškova, vlasti su već najavile i neke vanredne troškove pred kraj godine, pre svega preuzimanje oko 100 miliona evra duga Petrohemije prema NIS-u, kao i jednokratno povećanje penzija.
Prema mišljenju Fiskalnog saveta, dosadašnji trendovi ukazuju na to da će javni rashodi premašiti budžetski okvir za 35 do 40 milijardi dinara kada se uključe i ovi troškovi.
Jedna zanimljivost srpskih javnih finansija je i to što svaka štednja ne mora biti i dobra stvar. Primer za to je budžet za rashode zaposlenih. Iza ove stavke se kriju plate u javnom sektoru, ali i otpremnine. S obzirom da otpuštanja iz javnog sektora u ovoj godini skoro da i nije bilo, a racionalizacija se svela na penzionisanje, na plate će ove godine biti potrošeno tri do četiri milijarde dinara više nego što je budžetom predviđeno. Istovremeno, upravo činjenica da nije bilo otpuštanja znači da nisu potrošene pare za otpremnine, što će doneti uštedu u ovogodišnjem budžetu od oko 15 milijardi dinara. Jasno je da je ovo samo odložen trošak koji će se morati realizovati na račun neke od narednih godina.
Slično je i sa smanjenjem broja zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju. Za Tranzicioni fond iz kog bi trebalo da se isplaćuju otpremnine za odlazak iz preduzeća u privatizaciji je izdvojeno šest milijardi dinara, a za devet meseci iskorišteno svega tri milijarde.
Na ime neotpuštanja i nesprovođenja sopstvene politike, Vlada će po svemu sudeći uštedeti ove godine 15 milijardi dinara.
Prema rečima ekonomiste LJubomira Madžara uvek je bilo važnije kontrolisati rashode nego povećavati prihode, jer svaki rast poreskih prihoda znači smanjenje finansijskih sposobnosti privrede.
„Ipak u ovom slučaju bolja naplata poreza ima i pozitivnu stranu jer se izjednačavaju uslovi za sve na tržištu. Probijanje budžeta za tekuće troškove od nešto više od 30 milijardi dinara nije ohrabrujuće, ali nije ni toliko strašno s obzirom da je ispod tri odsto ukupnih prihoda budžeta. Deo veće potrošnje koji se odnosi na javne investicije je pozitivan, jer je dugo učešće ovih investicija iznosilo oko dva odsto BDP-a dok je u državama sličnim nama ono bilo na nivou pet odsto“, ističe Madžar dodajući da su uštede ostvarene na otpremninama „pogrešne uštede“ jer znače neizvršavanje planova vlade.
Sa javnim dugom i dalje iznad 70 odsto BDP-a (mada u padu ove godine) srpske javne finansije i dalje su daleko od zdravih. Kako kaže Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta, mi smo možda na putu izlečenja državne kase, ali taj pomak nije trajna kategorija.
„Moramo redizajnirati javni sektor, pre svega javna preduzeća i preduzeća u restrukturiranju, kako se ne bi pojavili novi troškovi za izdržavanje tih preduzeća čime se samo pruža privid zaposlenosti i odlaganje tranzicije koja nas je već puno koštala“, poručuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
