Poslovne banke u Srbiji su odavno prestale da se takmiče za štednju građana kamatnim stopama, ali su zato uvele neke alternativne vidove štednje.
Tako je moguće podići kamatu unapred ili rentno štedeti, odnosno podizati kamatu na mesečnom nivou. Takođe je moguće za razliku od klasične štednje podizati deo novca u toku oročenog perioda, a bez razoročavanja. Neke banke omogućavaju podizanje dela štednog depozita platnom karticom na bankomatu. Treba reći i da svi ovi oblici štednje po pravilu nose niže kamatne stope od klasične oročene štednje.
Banke su se potrudile da prilagode klijentima ne samo podizanje novca, nego i uplate. Tako je moguće odrediti mesečne uplate na štedni račun u određenom iznosu. Takođe u pojedinim bankama postoji i opcija uplate na štedni račun prilikom svakog plaćanja platnom karticom.
Ipak kod građana je i dalje najpopularnija klasična oročena štednja pa zato sledi pregled kamatnih stopa koje banke nude.
Kamatne stope na depozite po pravilu zavise od ročnosti depozita. Za dinarske depozite do šest meseci kamatne stope se kreću od jedan do četiri odsto, a za depozite oročene na 12 meseci kamatne stope su više za oko jedan procentni poen. Za dugoročnije dinarske depozite duže od godinu dana kamatna stopa je oko četiri odsto.
Kada se radi o evrima, kamatna stopa na depozite na godinu dana se kreću od 0,3 do 0,5 odsto, mada se u Nedelji štednje može naći i kamata od jedan odsto godišnje.
Za depozite na dve godine kamatne stope se kreću od 0,5 do 0,8 odsto. Takođe, treba imati na umu da što je veći depozit dobija se viša kamatna stopa, a za velike iznose može se i pregovarati sa bankom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
