Umesto prihoda od milijardu, gubitak EPS-a od 418 miliona evra: Šta su razlozi finansijske katastrofe?

Od tada, u narednih devet meseci zaključno sa poslednjim danom juna napravljen je gubitak od ukupno 610 miliona evra. U poslednjem kvartalu 2021. godine troškovi su premašili prihode za 185 miliona evra, a onda je u narednih šest meseci izgubljeno još 418 miliona evra, pokazuje izveštaj o realizaciji trgodošnjeg plana poslovanja EPS-a za prvih šest meseci ove godine.

Tako se finansijski efekti niza havarija i energetskog kolapsa iz prošle grejne sezone približavaju sumi od milijardu evra.

Ukupan finansijski dug najveće energetske kompanije u Srbiji 30. juna ove godine popeo se na 177 milijardi dinara ili 1,5 milijardi evra, što je 30 milijardi dinara više nego na početku godine.

Na kraju juna na računima EPS-a nalazilo se svega tridesetak miliona evra.

Najvažniji razlog za ovako loše poslovanje Elektroprivrede su manjkovi u proizvodnji struje.

Proizvodnja električne energije u prvom polugodištu za 16 odsto je manja nego u istom periodu 2021. godine.

Pored problema sa adekvatnim količinama kvalitetnog uglja, EPS se suočio i sa sušom i lošom hidrologijom zbog koje je proizvodnja struje u hidroelektranama bila manja od prošlogodišnje za 27 odsto.

Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora bila je manja od planirane za 56 odsto, dok je proizvodnja struje u termoelektranama bila manja od prošlogodišnje za devet odsto. Termoelektrane na ugalj su za 10 odsto manje struje proizvele, ali je TE-TO Panonske elektrane za 56 odsto više struje napravila nego u prvoj polovini prošle godine.

Za gas za proizvodnju struje u TE-TO potrošeno je 3,7 milijardi dinara, a za aditive i mazut za paljenje uglja u kotlovima potrošeno je za šest meseci 6,8 milijardi dinara.

Plan EPS-a je da se uveze što više kvalitetnijeg uglja iz okruženje, pre svega Crne Gore i da se mešanjem sa kolubarskim ugljem smanji potencijalni uvoz struje u zimskim mesecima, a podigne što više domaća proizvodnja struje.

Za uvezeni ugalj za termoelektrane potrošeno je 1,1 milijarda dinara.

Drugi razlog za finansijsku katastrofu u EPS-u, usko povezan sa manjkom proizvodnje je povećan uvoz struje i to kako se navodi u izveštaju ove kompanije, po rekordnim cenama.

U poslednjem kvartalu 2021. godine EPS je kupio na tržištu 1.244 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 232,8 evra po megavatsatu za ukupno 289,7 miliona evra.

U prvom polugodištu ove godine kupljeno je na tržištu 2.356 gigavatsati po prosečnoj ceni od 222,08 evra po megavatsatu, što je više od 520 miliona evra.

U junu ove godine EPS je kupovao električnu energiju po 236,79 evra po megavatsatu, a s druge strane privredi na komercijalnom rtžištu prodavao je za 67,52 evra po megavatsatu usled preporuke Vlade da se ograniči cena električne energije.

Situacija u energetici Evrope deluje da se samo pogoršava, pa je recimo u petak u 12 sati, na berzi megavat koštao 547,78 evra, a u centralnoj Evropi tek nešto manje, ali iznad 500 evra.

Troškovi nastali uvozom struje u vreme neverovatnih cena na međunarodnom tržištu i posledični gubici su dobro dokumentovani. S druge strane, EPS je prethodnih godina pored toga što je u zimskim mesecima uvozio struju, u drugom delu godine bio izvoznik.

Trošak za EPS zbog lošeg upravljanja, nepravovremenog iskopavanja uglja ne meri se samo troškovima uvoza skupe struje zbog manjka sopstvene proizvodnje. Takođe se meri i izgubljenom dobiti koju bi imao da je izvozio struju po ovako visokim cenama na međunarodnom tržištu.

Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije u 2020. Srbija bila neto izvoznik struje. Takav slučaj bio je i 2015. i 2016. godine. U ostalim godinama bio je neto uvoznik, ali relativno mali. Recimo u 2012. godini neto uvoz je iznosio svega 264 gigavat-časa, a u 2019. 320 gigavat-časa.

Ipak, poslednje tri godine, od 2019. do 2021. prosečan godišnji izvoz EPS-a iznosio je oko 4.300 gigavat-sati.

Recimo prošle godine u Srbiju je uvezeno 5.400 gigavat-sati, a izvezeno 4.800 gigavat-sati struje.

S obzirom da ove godine od izvoza nema ništa, osim struje koje smo vratili Elektroprivredi Republike Srpske (oko 20 miliona evra za prvih šest meseci prema bilansima EPS), postavlja se pitanje koliko bi novca zaradili da su termoelektrane radile uobičajenim kapacitetom kao prethodne tri godine.

Ovde treba istaći i da na proizvodnju posebno za izvoz utiče i rad hidroelektrana koje ove godine zbog suše ne rade punim kapacitetom.

Ilustracije radi, da EPS u 2022. izveze 4.300 gigavat-sati struje po prosečnoj ceni po kojoj je uvozio u prvoj polovini godine od 232,8 evra po megavat-satu, prihodovao bi ravno milijardu evra. Ovo ne znači da ne bismo uopšte uvozili struju, ali krajnji finansijski bilans bio bi svakako mnogo povoljniji i za EPS i za Srbiju.

Obnovljivi izvori do sada koštali EPS 200 miliona evra

Razlika između plaćene fid in tarife povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora i naplaćene naknade od krajnjih potrošača na kraju aprila ove godine dostigao je celih 200 miliona evra.

Vlada Srbije je u julu odobrila povećanje naknade za OIE sa 0,437 dinara na 0,8 dinara po kilovat-satu.