Foto: BETAPHOTO/ PREDSEDNIŠTVO SRBIJEIskustvo govori da je mahanje milijardama od strane državnih službenika po pravilu znak da će uskoro izbori, a priroda glasača je da vole da čuju kako će im budućnost biti ružičasta.
Tako stručnjaci ocenjuju i plan o investiranju oko 12 milijardi evra u narednih pet godina (2020. do 2024. godine) koji je predstavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Za sada nema zvaničnog dokumenta o ovom planu, a sve što imamo je izjava predsednika pred TV kamerama. Taj plan predviđa da se oko tri milijarde evra potroši na komunalnu infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „ili da će svako selo i svaki grad za četiri do pet godina imati kanalizaciju i čistu vodu“, prema Vučićevim rečima.
Najveći deo ulaganja odnosi se na putnu infrastrukturu – četiri milijarde evra. Nije sigurno da li je ovaj novac namenjen samo novim projektima ili i postojećim poput Koridora 11 ili izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, ali osim tih velikih saobraćajnica Vučić je najavio i da će 1,3 milijarde, dakle trećina, biti namenjena lokalnim i regionalnim putevima.
Na spisku su i investicije u škole, univerzitete, bolnice, kliničke centre… u iznosu od oko 700 miliona evra, a zanimljivo je da je obećano i da će svaka vantelesna oplodnja biti besplatna, ako i udvostručavanje finansijske pomoći majkama za prvo, drugo, treće i četvrto dete koja sada iznosi 30.000 evra na deset godina i za to se planira 500 miliona evra.
Ista cifra se spominje i za ulaganja u digitalnu infrastrukturu, kao što su pametni gradovi, digitalne učionice ili naučno-tehnološki parkovi. Toliko je obećano i za izgradnju stanova za mlade bračne parove, kao i za energetsku infrastrukturu. Investicije koje bi trebalo da pospeše rečni turizam 300 miliona evra, što je recimo za trećinu više od obećanih ulaganja u poljoprivredu, za navodnjavanje i obnovu mehanizacije.
Zanimljivo je da je tih 200 miliona evra ista cifra koju je trebalo arapski partneri da ulože u navodnjavanje i kupovinu srpskih kombinata još 2013. godine. Na to treba dodati i još 100 miliona evra za podsticaj preduzetništva i malih i srednjih preduzeća.
Pored toga po svemu sudeći u NIP će upasti i izgradnja linije metroa od 1,4 milijarde evra i zgrada Filharmonije za 150 miliona evra. Pored svih ovih investicija manje ili više opravdanih nalazi se i čak 600 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona i ostalih stadiona koji treba da se izgrade po Srbiji.
Ekonomista Milan Kovačević ističe daje neozbiljno pričati o tome koliko će se investirati u narednih pet godina, a da se ne napravi barem orijentacioni budžet.
„Bez plana i to ne samo investicija, već i ostalih rashoda i prihoda u budžetu neozbiljno je pričati. Bilo bi dobro da se unapred zna koliko će iznositi investicije, koliko subvencije, plate… Treba ozbiljna strategija, a mi od strategija imamo samo Fiskalnu strategiju koja daje naznake ponašanja države u naredne tri godine. A treba da jednom uradimo ono što svaka privatna firma uradi – analizu isplativosti projekta. Ovako imamo gomilu nekih ideja, jedni hoće jarbol, drugi gondolu“, objašnjava Kovačević.
On dodaje da je zbog toga nacionalni investicioni plan isključivo u svrhe predizborne kampanje. „Ono što je Vučić govorio nema nikakav obavezujući karakter, niti se gde pominju izvori finansiranja svega toga“, zaključuje on.
Srbiji su neophodne investicije, jer su izdvajanja za javne investicije u poslednjih petnaest godina bila za trećinu manja nego u zemljama CIE, a konsenzus među ekonomistima je da je visok privredni rast jedino moguć ako se investira.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ako bi većina ovih projekata bila nova to bi povećalo javne investicije na pet, šest odsto BDP-a i to ne bi poremetilo makroekonomsku ravnotežu osim ako se ne bi nastavilo sa visokim rastom plata i penzija.
„U tom slučaju imali bi značajno povećanje fiskalnog deficita. Za privredni rast bitno je ne samo količina novca koji se ulaže već i efikasnost tih investicija. Naše dosadašnje iskustvo pokazuje da nismo sposobni da projekte realizujemo na vreme, a ništa se nije promenilo. Imali smo velike projekte sa rokom završetka tri godine, a završavali za pet, šest godina. To odmah smanjuje iznos investicija na godišnjem nivou. Druga stvar je pitanje studija ekonomske opravdanosti projekata i kako će se i da li će se raspisivati tenderi. Ako nam već treba nacionalni stadion, gde ga izgraditi da se na njemu stalno nešto dešava, a ne da se igra pet utakmica reprezentacije godišnje. Da znamo da li nam treba auto-put ili brzi put za motorna vozila itd.“, objašnjava Arsić.
On dodaje i da je nama važno da infrastrukturu gradimo da bi obezbedili dugoročni rast, jer izgradnja infrastrukture smanjuje troškove privrede.
Fiskalni savet u preporukama za fiskalnu politiku u 2020. godini ističe i značaj selekcije projekata u skladu sa razvojnim prioritetima Srbije.
„Relativno ograničena sredstva na jednoj strani i velike infrastrukturne potrebe na drugoj nalažu pažljiv odabir projekata. To znači da se investicije umesto u nabavku vojne i policijske opreme ili izgradnju i rekonstrukciju stadiona usmere u
izgradnju nedostajuće infrastrukture. Pritom, odabir konkretnih projekata mora biti zasnovan na ekonomskoj isplativosti projekata što je osnovni preduslov za povrat uloženih sredstava“, navodi se u njihovim preporukama uz napomenu da uslovno podržavaju najave rasta javnih investicija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
