Posle odustajanja od privatizacije status šest vojnih fabrika moraće, većtokom ove godine, da bude rešen na drugi način. Po svemu sudeći, fabrike Zastava Oružje, Krušik iz Valjeva, Sloboda iz Čačka, Prvi partizan iz Užica, „Milan Blagojević“ iz Lučana i Prva iskra iz Bariča, biće podržavljene. Država je, inače, pretvaranjem dugova tih firmi u vlasničke uloge većpostala većinski vlasnik, a otkupom preostalog društvenog kapitala i formalno-pravno će postati apsolutni vlasnik šest najznačajnijih domaćih vojnih fabrika.
Zašto je država Srbija, za razliku od zemalja u okruženju, i nasuprot stavovima poslovodstava i sindikata vojnih fabrika, odustala od promene vlasničke strukture vojne industrije, i opredelila se za podržavljenje preduzeća namenske proizvodnje, teško je u ovom trenutku reči. Izvesno je, međutim, da država i dalje ne ispunjava obaveze po osnovu većinskog vlasništva u firmama domaće odbrambene industrije. U prilog tome govori i podatak da je preostali društveni kapital u tim fabrikama, država (prema Zakonu o privatizaciji društvenih preduzeća), trebalo da otkupi do kraja prošle godine, ali to nije učinjeno zbog besparice u republičkoj kasi.
Do kraja prošle godine trebalo je da bude rešen i problem viška zaposlenih u nekim vojnim fabrikama, među kojima je i Zastava Oružje, ali ni taj posao nije završen, jer je iz Ministarstva ekonomije sindikalcima kragujevačke fabrike poručeno da nema novca za finansiranje socijalnog programa, kojim bi bilo zbrinuto još oko 470 oružara kojima je ostalo pet godina do ispunjenja jednog od uslova za odlazak u penziju. I ta obaveza države, kao većinskog vlasnika fabrika namenske industrije, prolongirana je.
Kako će, odnosno da li će, država koja nema novca ni da finansira socijalni program za zbrinjavanje nekoliko stotina prekobrojnih kragujevačkih oružara, obezbediti sredstva za otkup preostalog društvenog kapitala, ali i za investicioni razvoj vojnih fabrika, što je preduslov za opstanak na svetskom tržištu, još uvek se ne zna. Predstavnici namenske tvrde da nadležni državni organi u poslednje vreme uporno izbegavaju razgovore na ove teme.
Podsetimo da je iz Ministarsva odbrane, krajem leta prošle godine, firmama domaće odbrambne industrije dostavljen Predlog novog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kojim je, između ostalog, bila predviđena i privatizacija, odnosno mogućnost inostranih investicija u fabrike srpske vojne industrije. To je naišlo na odobravanje ne samo poslovodstva tih fabrika, veći sindikalnih organizacija kojima je jasno da njihove firme mogu da opstanu na svetskom tržištu bez novih tehnologija i investicija u razvoj. Mogućnost promene vlasničke strukture preduzeća domaće vojne industrije dobila je i podršku stručne javnosti, pri čemu je u tim krugovima bilo mišljenja da bi eventualno učešće inostranih investicija u srpskim vojnima fabrikama trebalo ograničiti na 49 odsto, kao što je to urađeno u Crnoj Gori, na primer. Ali, krajem jeseni iz Ministarstva odbrane stigao je „hladan tuš“ u vidu informacije da od privatizacije nema ništa, te da svim vojnim fabrikama predstoji podržavljenje. Krivica za puštanje Predloga zakona o proizvodnji i prometu oružja u javnu raspravu prebačena je „na niže strukture u Ministarstvu odrbrane“, koje su taj dokument poslovodnim i sindikalnim strukturama u vojnim fabrikama i javnosti, navodno, prosledile mimo znanja nadređenih.
Prekobrojno još 470 oružara
U Zastava Oružju očekuju da će ove godine, uprkos finansijskoj i ekonomskoj krizi, nastaviti da rešavaju problem viška radnika u fabrici. Lane je, kažu, uz odgovarajući socijalni program, fabriku napustilo oko 100 radnika, dok bi u 2009. trebalo da ode još 470 oružara kojima je ostalo još pet godina do sticanja jednog od uslova za penzionisanje. Država bi tim radnicima trebalo, kao i zaposlenima u Zastavinoj Fabrici automobila, da dokupi preostali radni staž, zatim da isplati odgovarajuće otpremnine i da obezbedi mesečne prinadležnosti od 60 odsto prosečne republičke plate. U Zastava Oružju trenutno je zaposleno 2.595 radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
