Umesto u banku, po pare za investiciju na internet

Tako je sve prisutnija pojava kraudfandinga, odnosno prikupljanja novca za najrazličitije projekte od pojedinaca ili profesionalnih investitora preko onlajn platformi pa je u 2018. tako skupljeno više od 300 milijardi dolara.

Na ovaj način se finansiraju ne samo poslovni poduhvati, već još i više društveni aktivizam.

Ipak, za mala preduzeća i posebno startapove kao rešenje kako doći do preko potrebnih sredstava za širenje posla nameće se kraudinvesting – model prikupljanja investicija gde kompanije prikupljaju novac od fizičkih ili pravnih lica koja ulažu relativno male iznose, koji zauzvrat očekuju prinos na ta sredstva.

Najveći deo ovakvih investicija se vode kao pozajmice i na njih se plaća kamatna stopa plus neki bonus ukoliko se biznis pokaže profitabilnim.

Drugi model je kada se za uloženi iznos dobije udeo u vlasništvu firme.

U Srbiju je kraudinvesting tek stigao i 2020. je sprovedena prva kampanja prikupljanja novca. Naime, prošle godine je pokrenuta platforma Ventu.rs namenjena kraudfandingu uz podršku USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Prvo preduzeće koje se odlučilo da pokuša da prikupi sredstva za širenje svog posla je malo preduzeće Bubaja koje proizvodi sirove kolače i torte, kao i zdrave kaše i hladno ceđene sokove.

Iako je cilj bio prikupiti 30.000 evra, na kraju je 73 investitora uložilo 50.000 evra u ovaj projekat.

Najmanja investicija je iznosila 100 evra. Kamata za investitore iznosi šest odsto godišnje u naredne tri godine, sa grejs periodom od godinu dana.

Pored Ventu.rs, USAID-ov projekat je pomogao i fintek platformu za finansiranje faktura Finspot.rs.

Prema rečima Sandre Rodić, direktorke tima za pristup izvorima finansiranja USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, digitalno finansiranje je u fazi pionirskog razvoja u Srbiji.

„U slučaju Ventu.rs, u pitanju su pozajmice, koje imaju osobinu subordiniranih kredita, i kao takve ne utiču na kreditni rejting same kompanije, naprotiv. Takođe, za razliku od bankarskog kredita, kraudinvesting ne podrazumeva sredstva obezbeđenja kao što su menice ili hipoteke. Osim sredstava do kojih firma dolazi, ovde je važan i marketinški segment kraudinvesting kampanje, koji obuhvata snažnu promociju firme, njenog brenda, proizvoda i usluga. Istovremeno, kompanija na ovaj način dobija i zajednicu investitora koji se lako pretvaraju u kupce, pristalice i promotere sa ličnim finansijskim razlogom za lojalnost brendu i promociju u sopstvenom okruženju“, objašnjava Rodić za Danas.

U Srbiji je finansijsko tržište izuzetno bankocentrično i to posebno za mala preduzeća ili drugim rečima mali biznisi nemaju kome da se obrate za sredstva osim bankama. Rodić objašnjava da trenutni regulatorni okvir u velikoj meri sprečava mala i srednja preduzeća u pristupu adekvatnim finansijama i prekograničnom pozajmljivanju, i ograničava platforme za digitalno finansiranje da rade samo u zemlji, što značajno smanjuje njihovo korišćenje i uticaj.

„To je slučaj sa Zakonom o deviznom poslovanju, poznatim u poslovnoj zajednici pod nazivom „Berlinski zid“ srpskog okruženja za finansiranje“, napominje ona.

Prema anketi 1.000 preduzeća, koju je USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj nedavno objavio, trenutna situacija je takva da kada privrednici žele da investiraju u poslovanje, od 100 dinara 79 dinara izvuku iz sopstvenog džepa.

„To nije dobro, jer bez značajnijeg korišćenja eksternih izvora finansiranja privreda ne može da ostvari pun potencijal za rast. Ako analiziramo dostupne izvore finansiranja, proizvode i usluge prilagođene potrebama pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća, Srbija i dalje zaostaje kako za zemljama u EU, tako i za državama u regionu zapadnog Balkana. Ako izuzmemo nisko učešće lizing i faktoring kuća, postoji samo 26 komercijalnih banaka. Ne postoje investicione banke, razvojne banke, kao ni mikrofinansijske institucije. Domaća industrija privatnih i „venture capital“ fondova se nije razvila, između ostalog i zato što je neophodni regulatorni okvir usvojen tek prošle godine. Restriktivna regulativa u oblasti deviznog poslovanja ograničava pojavu inovativnih digitalnih online rešenja u oblasti finansiranja dostupnih MSP u razvijenim zemljama“, navodi ona dodajući da prema Izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma iz 2019. po kome je po pristupu MSP adekvatnim sredstvima za finansiranje, naša zemlja na 82. mestu od 141 zemlje.

U svetu kriptovalute i blokčejn tehnologija postaju sve ozbiljniji način finansiranja IT startapa, a u poslednje vreme i dobra mala preduzeća iz drugih sektora mogu biti investicije.

Međutim, kako Rodić objašnjava neophodno je postojanje prijateljskog okruženja za razvoj ove vrste finansiranja na domaćem tržištu.

„Neki od prvih koraka su već učinjeni, kao što je usvajanje Zakona o digitalnoj imovini ili na primer poreskih podsticaja za ulaganje digitalne imovine i kriptovaluta u kapital privrednih društava“, zaključuje ona.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta „Ekonomska saradnja Srbije i SAD“. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD