Umesto zagađivača vlast akcizama opterećuje građane

Naime, ovih dana su se u medijima pojavile spekulacije da će već od avgusta računi za struju, gas i gorivo biti skuplji za iznos nove akcize, odnosno naknade za energetsku efikasnost. Premijerka Srbije Ana Brnabić nije potvrdila da će do poskupljenja struje, gasa i benzina doći u toku leta ali je naglasila da je „energetska efikasnost nešto što ćemo morati da pojačamo“.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je razlog zbog koga nadležni u Srbiji opterećuju građane novim nametima to što nisu spremni da ta sredstva naplate od tajkuna pa idu linijom manjeg otpora ugrožavajući egzistenciju građana.

– U razvijenim zemljama primera radi vlast obavezuje industrijske zagađivače da plaćaju ekološku taksu. U Srbiji pak umesto da se taksama opterete zagađivači i druga prljava industrija novac za projekte poput unapređenja energetske efikasnosti se uzima od građana. Akcize same po sebi nisu ništa loše i dobar su metod da se sprovedu određene stvar međutim ne sme ih biti u ovom broju u kakvom postoje u Srbiji – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima država je spremna da maksimalno optereti građane samo da tajkuni ne bi morali da namire svoje obaveze.

– Akcize nikako ne bi smele da se slivaju u budžet već u određene fondove kako bi njihovo trošenje bilo transparentno a građani ne bi trebalo da budu jedini koji su njima opterećeni dok su vlasnici krupne industrije takvih obaveza u potpunosti pošteđeni. Veliki broj i stalni rast akciza u uslovima kada nema rasta plata i penzija u Srbiji je nešto potpuno nelogično – smatra Bušatlija.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da postoje i drugi načini da se finansira poboljšanje energetska efikasnost a da se pri tome dodatno ne opterećuje standard građana Srbije.

– Problem je u tome što se infrastrukturni projekti u Srbiji realizuju na potpuno neadekvatan način. Primera radi u Sjedinjenim Američkim Državama se veliki infrastrukturni projekti rade iz primarne emisije. Isti slučaj se može primeniti i u Srbiji. Na taj način bi profitirala domaća privreda jer bi ona proizvodila sav potreban materijal za poboljšanje energetske efikasnosti. Dakle, sve bi bilo jeftinije jer ne bi bilo uvoza. Da bi se to ostvarilo bilo bi potrebno da se država zaduži na dugoročan period kod Narodne banke Srbije. Na taj način građani ne bi morali da plaćaju unapređenje energetske efikasnosti kroz takse niti bi na kraće staze morali da vraćaju dugove države prema NBS. Na žalost, nešto takvo je potpuno nemoguće primeniti u našim uslovima jer bi se takvom načinu unapređenja energetske efikasnosti ili sprovođenja drugih infrastrukturnih projekata odmah usprotivio Međunarodni monetarni fond – ističe naš sagovornik.

U medijima se ovih dana spekulisalo da je plan države da već u julu počne sa prikupljanjem sredstava za unapređenje energetske efikasnosti kroz takse na struju, gas i gorivo na taj način što bi taj novac odlazio u Fond za energetsku efikasnost da bi nakon toga bio dostupan građanima kroz kredite za unapređenje energetske efikasnosti.

Taksa bi trebalo da iznosi 0,15 dinara po kubnom metru gasa, odnosno 0,015 dinara za struju. Tako će račun u domaćinstvu koje troši oko 875 kubnih metara gasa biti veći za oko 11 dinara, a na prosečni račun od 350 kilovat sati struje 5,5 dinara.

I na cenu goriva ide naknada za energetsku efikasnost pa će se tako 0,15 dinara ubirati se od svakog prodatog litra. Primera radi, na prosečnu potrošnju od 40 litara mesečno za akcizu za energetsku efikasnost bi odlazilo šest dinara.

Fond za unapređenje energetske efikasnosti će biti korišćen u zgradarstvu u finansiranju izolacije zgrada, stolarije, unapređenje sistema za grejanje i klimatizaciju.