Unapređenje saradnje u obostranom interesu

Bitan aspekt te saradnje ogleda se i u prenošenju slovenačkih iskustava u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, primeni EU standarda i efikasnom korišćenju finansijskih sredstava iz pretpristupnih fondova EU, jer je opšte poznato da je Slovenija bila lider u efikasnosti korišćenja novca iz IPA instrumenta u odnosu na sve druge bivše socijalističke zemlje. Robnu razmenu između dve zemlje karakteriše stalni rast, o čemu svedoči i podatak da Slovenija, počev od 2001. godine, stalno na listi 10 zemalja sa kojima Srbija ostvaruje najveći obim robne razmene. Ilustracije radi, u 2015. robna razmena je premašila 1,1 milijardu evra, pri čemu srpski izvoz iznosi 400 miliona, a uvoz 742 miliona evra (deficit na strani Srbije bio je 342 miliona evra). U periodu januar-maj 2016. obim razmene premašio je 508 miliona evra – iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od oko 176 miliona, dok je na uvoz iz Slovenije potrošeno oko 332 miliona evra. Kad je reč o strukturi robne razmene ona je nepovoljnija za Srbiju, s obzirom na to da u izvozu dominiraju sirovine i repromaterijal, a u uvozu roba široke potrošnje. Sektorski posmatrano u robnoj razmeni značajno mesto zauzima metalska i elektroindustrija, poljoprivredno- prehrambena i hemijsko-farmaceutska industrija.

Zapaženi rezultati beleže se i na planu investicione aktivnosti. O tome koliko je Sloveniji ovaj vid saradnje važan govori podatak da je u Srbiji realizovano oko 1,4 milijarde evra slovenačkih investicija. Na tržištu Srbije registrovano je oko 1.500 slovenačkih preduzeća (aktivno ih je oko 500) u kojima je zaposleno nešto više od 35.000 ljudi. S druge strane, toliki broj slovenačkih kompanija na srpskom tržištu, pomenimo samo neke: Gorenje, Impol-Seval, Helios, Merkur, Grah Automotive, Droga Kolinska, JUB…, jasan je signal svim potencijalnim investitorima koji žele da ulažu u Srbiji. Ali, i na ovom planu postoji veliki disbalans imajući u vidu činjenicu da investicije naših privrednih subjekata u Sloveniji iznose tek oko 100 miliona evra. Na slovenačkom tržištu posluju samo tri srpske kompanije: Komtrejd, koji je kupio firmu Hermes, zatim Nektar, kupac Fruktala i Beohemija-Inhem (ova kompanija kupila je slovenačku Šampionku). Razloge za ovakvu neravnotežu trebalo bi, pre svega, tražiti u nespremnosti srpskih preduzeća da se izbore sa oštrijom konkurencijom na slovenačkom tržištu, na kojem su prisutne i kompanije iz država-članica EU. Problemi leže i u činjenici da naše kompanija ne ispunjavaju evropske standarde kada je o poslovanju reč, i ne mogu da izdrže snažan pritisak konkurencije mnogo razvijenih privrednih društava iz EU. Naš interes je da srpski privrednici budu više prisutni sa robama i investicijama na slovenačkom tržištu. To praktično znači da bi srpske proizvode trebalo plasirati preko slovenačkih kanala prodaje, a po ulasku na to tržište razmotriti ideju da se u Sloveniji otvori jedan naš hipermarket. U vezi s tim, reklo bi se s punim pravom, s obzirom na to da je Merkator-S bio prvi prodajni lanac na tržištu Srbije koji je dobio ekskluzivnu prodajnu lokaciju (na Novom Beogradu), očekujemo podršku slovenačke strane. Jedno od aktuelnih područja saradnje je oblast energetike, gde takođe imamo zajedničke ekonomske interese. Osim toga, velike šanse za unapređenje saradnje postoje u oblasti saobraćajne infrastrukture, s obzirom na to da se na ovim prostorima ukrštaju važni saobraćajni koridori, kao i u oblasti informacionih tehnologija, zaštite životne sredine, turizma, ali i u nekim tradicionalnim granama. U obostranom je interesu da se radi na definisanju i realizaciji zajedničkih projekata uz mogućnost njihovog finansiranja sredstvima fondova Evropske unije.

Imajući u vidu položaj privreda Srbije i Slovenije realno je očekivati povećanje i unapređenje međusobne privredne saradnje. Kao argument u prilog toj proceni navešću da Slovenija za Srbiju predstavlja ulaznicu na tržište EU, dok je Srbija za Sloveniju šansa za prodor na tržište Ruske Federacije i drugih zemalja u njenom okruženju. Privredne komore dve države već ostvaruju uspešnu saradnju a oči privrednika uprte su u Srpsko-slovenački poslovni klub (sa sedištem u LJubljani), koji treba da pruži dodatne informacije o slovenačkom tržištu i da bude u funkciji promocije srpske privrede i jačanja ukupne ekonomske saradnje. Ovo je posebno važno ako se zna da na tržištu Slovenije nema dovoljno roba i usluga iz Srbije. U tom kontekstu ohrabrujuće deluju informacije predstavnika naših preduzeća, koji tvrde da postoje realne mogućnosti za plasman gotovih poljoprivrednih proizvoda, kao za organizivanje zajedničke proizvodnje semena, voća, povrća, ulja… koje slovenačka preduzeća uvoze, uglavnom iz Italije. Kad je reč o preduzećima iz IT sektora, ona su osposobljena za pružanje kvalitetnih usluga, ali se teško probijaju na slovenačko tržište, uglavnom zbog oštre konkurencije. Ta preduzeća imaju poslovne aranžmane sa slovenačkim firmama u Srbiji i očekuju da će se u narednom periodu pozicionirati i na slovenačkom tržištu. Treba naglasiti da i slovenački i srpski privrednici podržavaju koncept sektorskog povezivanja, posebno zbog potrebe prenosa iskustava u primeni standarda EU u srpskim malim i srednjim preduzećima. Trebalo bi iskoristiti i pozitivna iskustva upravo malih i srednjih slovenačkih preduzeća, kao nosioca ubrzanog privrednog razvoja i bržeg uključivanja Slovenije u EU.

Autor je naučni savetnik – nekada?nji kopredsednik Mešovitog međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju SRJ (DZSCG) i Slovenije