Pekarima iz rezervi brašno po 30 dinara, hleb „zamrznut“ na 46 dinara

Vlada Srbije juče je Uredbom o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 ograničila maloprodajnu cenu hleba od ove vrste brašna, poznaog kao „Sava“ na 46 dinara u narednih šest meseci, uz mogućnost da se ta mera produži.

Ova cena je na snazi, praktično duže od decenije, s tim što je jedno vreme ograničenje maloprodajne cene hleba bio suspendovano. Preciznije, uredba nije produžavana.

Zbog poremećaja na tržištu žitarica i hleba Unija pekara Srbije razgovarala je sa Ministarstvom trgovine o mogućim merama, a jedan od predloga bio je intervencija iz Robnih rezervi, drugi taksa na izvoz pšenice do sledeće žetve, kao što je uradila Rusija.

Prema njihovim proračunima druga mera bi vratila cenu pšenice na realnu, od 23 do 25 dinara.

Predsednik Unije pekara Zoran Pralica kaže za Danas da je došlo do poremećaja na svetskim berzama, da je cena pšenice skočila i da će to trajati još dva ili tri meseca posle čega se očekuje stabilizacija.

Narednih šest meseci sigurno hleb neće moći da košta 70 dinara, kako su najavljivali pekari iz pojedinih gradova u Srbiji, a takvih najav a je bilo, kako kaže Pralica jer se “plašimo onoga što dolazi”.

“Zato smo seli da da razgovaramo, jer nismo znali šta će se desiti, Rusija je blokirala izvoz pšenice, Ukrajina i Kanada nisu imale dovoljan rod tako da je ovo bila odluka jer smo se plašila šta će biti za koji mesec, dok se ne stabilizuje. Na vreme smo reagovali, da bismo na vreme zaštitili građane”, napominje Pralica.

Matić: Rekordne cene žitarica i brašna

Ministarka trgovine Tatjana Matić rekla je, nakon usvajanja Uredbe, da je planirana intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna, a potom ukoliko bude potrebe Republičke robne rezerve će odreagovati dodatnim količinama.

Učešće hleba od brašna T-500 u strukturi nabavke svih vrsta hleba svakog trgovca treba da bude najmanje 30 odsto, istakla je, kako bi se onemogućilo izbegavanje primene ove uredbe.

Srbija je ove godine imala rekordan rod pšenice od 3,4 miliona tona, sa prinosima od 5,7 tona po hektaru, a u novu ekonomsku godinu 2021/2022. ušlo se sa zalihama od nekih 300.000 tona starog roda.

“Ukupno na domaćem tržištu za semensku proizvodnju, stočnu hranu i za ljudsku ishranu trošimo 1,7 miliona tona pšenice, što znači da nam čak i kada uračunamo da će zalihe biti na prosečnom nivou, ostaje 1,8 milion tona za izvoz, kada se pokriju sve domaće potrebe”, kaže direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović i napominje da je od jula do oktobra ove godine iz Srbije izvezeno pola miliona tona pšenice.

Cene su na svetskim berzama u porastu, ističe ona, zato što je tražnja velika i to je faktor koji ne može da se kontroliše. Prema prognozama američkog Ministarstva za poljoprivredu u svetu se očekuje rekordna proizvodnja pšenice, napominje Savović, ali je i aktivnost finansijskih investicionih fondova na stranim berzama velika u poslednje dve nedelje i na berzama u SAD i Francuskoj bilo je nevrovatnih skokova na dnevnom nivou od 10 do 20 dolara ili evra po toni što se prelilo i na ostatak tržišta.

“Mi smo mali, kasnimo, ali i kod nas su cene morale ići gore”, ističe Savović za Danas i kaže da se u regionu ništa ne razlikuje u odnosu na prethodne godine, Srbija je i dalje kada se radi o pšenici cenovno u nepovoljnijem položaju u odnosu na Rumuniji i Bugarsku koje imaju svoje morske luke, na liniji smo sa cenom u Hrvatskoj, dok smo jeftiniji malo Mađarske, ali i BiH, S. Makedonije i Albanije.

“Dok postoji tražnja cena ide na gore, finansijski fondovi od početka pandemije su se uključili na berze od trenutka kada je kompletna privreda stala 2020. i videli su da za njih ima mesta i od tada raspolažu velikim brojem ugovora za pšenicu i kukuruz. Onog trenutka kada oni uđu na svetske berze kao kupci cena naravno ide na gore. Kada oni prodaju cena ide dole”, objašnjava Savović.

Prognoza proizvodnje jeste rekordna, ističe ona, ali za razliku od prethodnih godina prognozirana potrošnja je veća od proizvodnje, s tim što će na kraju godine zalihe pšenice u svetu biti manje nego godinu dana ranije.
“Ove godine to će biti za gotovo 10 miliona tona i to je osnovni razlog pored aktivnosti fondova, što cena pšenice na stranim berzama raste”, napominje Savović.

Pekari skoro bez zarade na cni hleba od 46 dinara

„Isporuka brašna iz robnih rezervi države treba da zaustavi turbulenciju u cenama hleba da ne bi nekontriolisano rasla na 50, 70 ili 90 dinara, pa je, kada se stabilizuju cene svih imputa, vraćanje cene hleba na realan iznos teško“, rekao je Pralica agenciji Beta.

Pralica je rekao da su peciva i specijalne vrste hleba poskupeli oko 20 odsto, ali da pekari ne koriguju odmah cene za planirani pun iznos već to rade na svakih 10-15 dana po nekoliko dinara.

Dodao je da nije poskupelo samo brašno, već da su porasli i svi drugi troškovi za proizvodnju hleba, u proseku oko 50 odsto.

Pralica je rekao da pekari na ceni hleba od 46 dinara skoro da nemaju zaradu. Nije realno, kako je ocenio, „da pšenica i brašno toliko poskupe i na domaćem i na stranom tržištu, a poskupeli su i na veštački način jer kada su cene počele da rastu zaustavljena je prodaja te robe i dodatno podgrejana tražnja koja je zatim ponovo ubrzala rast cena“.

On je rekao da potražnja hleba posle rasta cene nije opala jer je to osnovni prehrambeni proizvod, kao što nije porasla ni potrošnja ulja koje je koštalo 80 dinara, a sada više od 200 dinara.

Cene u EU
Prema podacima evropske statistike cene hleba i žitarica u EU su u 2020. bila šarenolike, u najskupljoj državi članici za dva i po puta su bile više cene nego u najjeftinijoj, u Danskoj su hleb i žitarice bili skuplji za 53 odsto u odnosu na prosek EU, u Austriji 35 odsto, Luksemburgu, Finskoj i Švedskoj za 27 odsto. Ispod evropskog proseka, hleb i žitarice bili su u Bugarskoj i Poljskoj, dok su u Rumuniji bili gotovo duplo jeftiniji od evropskog proseka.