Unija poslodavaca: Privrednicima treba nova pomoć države, manji porezi ili finansijska podrška

On je za Betu rekao da su privrednici znaju da država nije „bure bez dna“ i da su finansijski potencijali ograničeni.

„Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati“, rekao je Drobnjaković.

Istakao je da bi privrednicima olakšalo poslovanje ako bi se smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet-šest odsto jer će uskoro krenuti pregovori za minimalnu cenu rada za sledeću godinu i da će poslodavci, u slučaju da se traži povećanje, takodje morati da traže povećanje neoporezive osnovice.

On je podsetio da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.

Pomoć države mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima ističe sutra, isplatom treće polovine minimalne zarade za maj za oko 1,2 miliona radnika u 250.000 firmi. Uslov za pomoć je bio da se tri meseca po isteku pomoći ne sme otpustiti više od deset odsto zaposlenih i isplatiti dividenda.

Drobnjaković je rekao da je u budžetu verovatno bilo novca za veću pomoć, ali je iskorišćen između ostalog i za nešto što nije bilo neophodno u ovom trenutku, kao što je kupovina „naoružanja i migova“.

„Privreda već godinu dana traži da se smanje porezi i doprinosi na zarade, uvede poreski kredit od 100 odsto, odnosno da se ne plaća porez na dobit ako se tim novcem proširuje proizvodnja ili povećavaju plate zaposlenih, ali bez uspeha“, rekao je Drobnjaković.

Dodao je da je Unija tražila i da se porez na imovinu naplaćuje po knjigovodstvenoj, a ne tržišnoj vrednosti.

Umesto olakšica, kako je rekao, uslovi poslovanja su sve teži i firme se, što je uočljivo po stanju u Agenciji za privredne registre, svakodnevno gase ili „klize“ u sivu zonu jer ne mogu da izdrže teret dažbina.

Ovih dana je, kako je rekao, povećana akciza na domaće rakije, pa će biti manje konkurente viskiju što će otežati poslovanje domaćih proizvodjača tog pića i teraće ih da posluju na crno.

Država, prema njegovim rečima nije ispunila čak ni ono što je obećala, a ministar finansija Siniša Mali obećao je ugostiteljima da će smanjiti porez na hranu sa 20 na deset odsto, što su uradile skoro sve zemlje.

Firmama koje su u teškom stanju, a apeli, kako je rekao stižu, izmedju ostalog i iz tekstilne industrije, dosta bi značilo i da se odloži plaćanje računa za struju ili gas jer se i na kredite čeka po šest-sedam meseci.