Unosan biznis koji je doneo 271 milion evra

O kakvom je unosnom biznisu reč o tome najbolje svedoči podatak da su u 2016. godini, svetske i domaće produkcije „upumpale“ 271 milion evra, naspram 105 miliona registrovanih 2011. godine. „Sektor produkcije učestvuje sa 0,15 odsto u bruto domaćem proizvodu, što je najviši nivo u Evropi“, rekla je za AFP direktorka Mađarskog nacionalnog fonda za film Anjes Havas. Fond je, inače, osnovan 2011. godine pod rukovodstvom holivudskog producenta mađarskog porekla Andrea Vajne, u nameri da se pruži podrška mađarskoj kinematografiji. Vajna, nekadašnji producent blokbastera poput „Ramba“ i „Terminatora“, proveo je radni vek u SAD, a nakon povratka u otadžbinu premijer Viktor Orban ga je imenovao za komesara za film i tako je postao nezaobilazna ličnost mađarske kinematografije.

Privlačenje filmskih produkcija počelo je znatno pre nego što je formiran Mađarski nacionalni fond za film. Preciznije rečeno, Mađarska je jedna od prvih zemalja nekadašnjeg komunističkog bloka koja je još 2004, u nameri da privuče reditelje koji traže pozornicu za svoje filmove, usvojila veoma povoljan sistem poreskih olakšica i subvencija. U međuvremenu, sistem je inoviran, pa je danas jedan od „najvelikodušnijih“ u Evropi, s obzirom na to da omogućava povraćaj do 25 odsto troškova stranih produkcija. Zahvaljujući tome Mađarskoj je malo falilo da privuče superprodukciju Lika Besona, pre nego što je Francuska, pod pritiskom, pre nekoliko meseci izmenila sopstveni poreski mehanizam. Nesporno je da je Vajna dao veliki doprinos uspostavljanju infrastrukture za snimanja. Ovaj reditelj je bio jedan od inicijatora otvaranja filmskog studija „Korda“, jednog od dva visokotehnološka studija koji su počeli da rade u prvoj deceniji 21. veka.

U ovom ultra modernom studiju koji se nalazi usred vinograda, na 20-ak kilometara od Budimpešte, snimani su filmovi „Helboj“, „Inferno“ i „Marsovac“, za čiji dekor je iskorišćeno 4.000 tone zemlje kako bi se prikazala crvena planeta. „Usluge su apsolutno na najvišem nivou“, tvrdi reditelj Kornel Mundrućo, koji navodi da je „ponosan“ na svoj grad u kojem je nedavno snimao svoj dugometražni film. Prethodni film „Beli bog“ dobio je nagradu na Kanskom festivalu 2014. godine. Sineasta Laslo Nemeš, dobitnik glavne nagrade u Kanu (grand prix) i Oskara za najbolji strani film 2015. godine za film „Saulov sin“, druga je uzdanica mađarskog filma. Prema mišljenju Andrea Vajne, ova generacija filmskih umetnika pokazuje da je razvoj komercijalnog filma moguće uskladiti sa razvojem novih talenata. S druge strane, Vajda je dokaz da je moguće baviti se uspešno i drugim poslovima, s obzirom na to da se nalazi na čelu više kazina u Mađarskoj.

Benefiti

– Zahvaljujući poreskim podsticajima, ali i iskusnoj a jeftinoj radnoj snazi, Budimpešta je postala druga evropska platforma za snimanje filmova, odmah iza Londona. Do sada smo iskoristili tek 75 odsto kapaciteta. Činjenica je, takođe, da je u kinematografskom sektoru angažovano oko 100 preduzeća i oko 4.000 ljudi, ne računajući benefite koje iz ovog biznisa izvlači turistički sektor – ističe Danijel Kresmeri, funkcioner za razvoj i produkciju studija Korda.