Unosan posao umesto sezonske atrakcije

Zašto su investicije u zabavne parkove jedan od najprofitabilnijih poslova u razvijenom svetu, i zašto nema sličnih ulaganja u Beogradu i u Srbiji? Koliko se menja klasični koncept zoo-vrtova u evropskim gradovima i koje se vrste interaktivnih zabavnih programa sa životinjama koriste kako bi se povećali prihodi? Da li klima u Srbiji opravdava gradnju akva-parkova pod otvorenim nebom, i koja su iskustva evropskih gradova sa sličnom klimom? Koliko u ukupnom prihodu zabavnih parkova učestvuje sektor ugostiteljskih usluga, i kako u evropskim gradovima investicije u zabavne parkove podižu turistički potencijal? Šta država i veliki gradovi u Srbiji treba da urade kako bi privukli investitore u zabavne parkove? Ovo su samo su neka od pitanja na koja su učesnici Danasove konferencije pokušali da daju što kompleksnije odgovore. Konstatovano je, između ostalog, da akva-parkovi koji su, inače, svuda u svetu veoma posećeni, i gotovo su standard u turističkim mestima, nisu zaživeli u Srbiji. Učesnici konferencije smatraju da je slaba podrška banaka, na koju su investitori računali, a koja je izostala, bila velika prepreka za realizaciju ovakvih projekata. Takođe, zaključeno je da se na izgradnji akva parkova moraju udružiti lokalna samouprava i privatni investitori i da je takozvana privatno-javna saradnja, uz odgovarajuću zakonsku regulativu pravi put za realizaciju tako značajnih investicija.

Na konferenciji je posebno ukazano na pozitivan primer Jagodine gde je 2007. godine izgrađen akva-park koji je danas stecište mnogobrojnih turista iz raznih delova Srbije, pa čak i iz Evrope. Ideju su preuzele i druge lokalne samouprave, pa je još jedan akva-park „nikao“ u Bačkom Jarku, a očekuje se da će biti izgrađeni i u Niškoj Banji, Soko Banji i Aranđelovcu. Očekuje se priliv investicija od oko 240 miliona evra. Na konferenciji je naglašeno i to da bi prioritet trebalo dati izgradnji akva-parkova zatvorenog tipa, poput onog u Bačkom Jarku, koji ne samo da predstavljaju pravu atrakciju za turiste, već mogu da rade preko cele godine. I Beograd je trebalo da dobije akva-park koji bi se prostirao na površini od oko pet hektara i radio bi 100 letnjih dana, od kraja maja do septembra. U drugoj fazi planirana je izgradnja teniskih i terena za basket, kao i zatvorenih bazena. Međutim, sa tom inicijativom se stalo i bar zasad od toga nema ništa. S druge strane, učesnici konferencije su se složili da bi izgradnja akva-parka u prestonici Srbije predstavljao pravi potez jer bi to Beograd učinilo atraktivnijom turističkom destinacijom, utoliko pre što glavni grad ispunjava sve uslove da na njegovoj teritoriji bude izgrađen takav jedan objekat.

– Izgradnja akva-parka u Beogradu bila bi pun pogodak jer bi se poboljšala turistička ponuda grada. Beograd slovi kao poslovni centar koji uglavnom posećuju biznismeni. Imajući to u vidu bilo bi izuzetno dobro osmisliti sadržaje koji bi te poslovne ljude u glavnom gradu zadržale bar dan duže, i u tom smislu bi izgradnja akva-parka predstavljala pravi podstrek. Treba, takođe, podsetiti da Beograd nije samo dva miliona njegovih žitelja, već i onih još oko dva miliona stanovnika okolnih gradova koji gravitiraju ka prestonici. To je još jedan argument u prilog konstataciji da bi u Beogradu trebalo izgraditi jedan akva-park – rekao je Željko Ožegović, član Gradskog veća Beograda, i dodao da bi od izgradnje akva-parka korist imala i lokalna samouprava, ali i država.

On je izrazio uverenje se da će zakon o javno-privatnim odnosima uskoro ugledati svetlo dana, jer bi to unapredilo saradnju lokalne samouprave i privatnog sektora koja je veoma važna kad je reč o izgradnji velikih objekata u koje bi se mogli svrstati i akva-parkovi.

Zoran Gligorijević, direktor Akva-parka Jagodina, podsetio je da je taj objekat podignut u prvoj polovini 2007. godine i da su radovi trajali osam meseci. Celokupna investicija iznosila je tri miliona evra, a naknadno je, u dodatne sadržaje, investirano još 1,5 miliona evra. Akva-park je podignut na prostoru od 3,5 hektara i 70 odsto sredstava za njegovu izgradnju obezbeđeno je iz kredita, dok je 30 odsto dobijeno iz realnih prihoda. U Akva-parku ima sedam bazena, jedan je olimpijskih dimenzija, kao i bazen za decu. Postoji i sistem tobogana, posetiocima se nude ležaljke i suncobrani, a od ostalih sadržaja tu su i internet kafe, igraonica, sportski tereni… Akva-park može da se koristi i noću, pa se tako na njegovom prostoru organizuju brojni koncerti i sportske manifestacije.

– Samo u toku ove sezone akva-park u Jagodini posetilo je oko 220.000 gostiju među kojim su bili i turisti iz Poljske i Rusije. Cena pojedinačne karte za odrasle iznosi 400 dinara dok karta za decu do 12 godina košta 200 dinara. Kada je reč o grupnim posetama cena karte za odrasle je 300 dinara a za decu 100 dinara. Akva-park je smešten u izletničkom kompleksu Potok ispod Đorđevog brda, a može da primi više od 10.000 ljudi. Bazen olimpijskih razmera opremljen je u skladu s propisima svetske i evropske plivačke organizacije za održavanje plivačkih i vaterpolo takmičenja – ističe Gligorijević i dodaje da je u sezoni oko 150 ljudi angažovano na poslovima u akva-parku.

Uz akva park koji zauzima prostor od oko 30.000 kvadratnih metara, nalazi se i parkiralište za 1.000 automobila, teniska igrališta, zatim igrališta za košarku, rukomet, mali i veliki fudbal, odbojku i odbojku na pesku, karting. Tu su i restorani, poslastičarnice, kafe i disko barovi. Ceo park, do koga se stiže turističkim vozićem, osvetljen je reflektorima za održavanje noćnih sportskih i kulturno – zabavnih manifestacija.

– Akva-park je podigao ugled našeg grada koji je postao nezaobilazna destinacija ekskurzija. Posetili su ga turisti koji ranije nisu boravili na ovim prostorima. Porastao je i promet ugostiteljskih objekata u gradu. Osim toga, povećana je i prodaja stanova u Jagodini koje ne kupuju samo meštani, već i ljudi iz drugih delova Srbije, koji te stanove iznajmljuju posetiocima akva-parka i drugih turističkih sadržaja Jagodine. Gotovo sav ostvareni prihod ulažemo u širenje akva-parka. Tako će biti i ove godine – sav prihod koji budemo ostvarili uložićemo u nove sadržaje. U toku je izgradnja objekata za smeštaj turista. U izgradnji je i tobogan dužine 150 metara i visine 15 metara – kaže Gligorijević koji podseća da turisti u Jagodini mogu još da posete i Zoološki vrt kao i Muzej voštanih figura.

Nikola Seneši, direktor Golf mekgil, istakao je da Beograd ima dobru lokaciju i klimu za izgradnju akva-parka. On je rekao da osnovni problem predstavlja to što naši građani ne znaju šta je, zapravo, akva-park i poistovećuju ga sa bazenom, što on svakako nije.

– Potrebna je, dakle, edukacija građana. Odlazak u akva-park predstavlja spektakl i tamo se ide dva do tri puta godišnje, i to sa celom porodicom. U Beograd dolazi veliki broj turista, od kojih su mnogi i na proputovanju, i svakako bi trebalo pronaći način da ih zadržimo što duže u našoj prestonici. Izgradnja akva-parka je pravi način za to – smatra Seneši.

On ukazuje i na to da postoje otvoreni akva-parkovi, čija se gradnja preferira u Sjedinjenim Američkim Državama i zatvoreni, koji su popularniji u Evropi.

– Akva-parkovi su dobra prilika da lokalne samouprave obogate sopstvenu turističku ponudu, ali i da dobro zarade. I dok je u svetu to veoma unosan biznis, u Srbiji je izgradnja akva-parkova u povojima. Izgrađeni su u Jagodini i Bačkom Jarku, a svakako da bi bila sjajna stvar da i prestonica Srbije dobije ovakvu atrakciju. Ono o čemu treba voditi računa prilikom izgradjnje akva-parkova jeste da budu smešteni u centru grada. Nikako ne treba graditi akva-parkove na periferiji. Jer, poenta je da akva-park bude lako dostupan porodicama koje nameravaju da se zabave na taj način i upravo zbog toga je centar grada pravo rešenje – objašnjava Seneši.

Jovica Jakovac, izvršni partner Soliditi rial estejt, naglašava da je izgradnja akva-parkova veoma unosan posao u SAD, te da bi podizanje takvih objekata značilo veliku podršku ekonomskom razvoju Srbije.

– Veoma je važno shvatiti da akva-parkovi ne treba da budu samo sezonska atrakcija, što znači da je potrebno obezbediti uslove za njihov rad tokom cele godine, jer se na taj način ostvaruje veći profit. Ali, da bi se ostvarila takva aktivnost, potrebno je graditi zatvorene akva-parkove. Upravo takvi objekti obezbeđuju posetu i van letnje sezone. Naravno, potrebno je osmisliti i sadržaje koji omogućuju da akva-parkovi rade nonstop, odnosno neophodno je izgraditi hotele, restorane i druge prateće objekte koji mogu da funkcionišu tokom cele godine – objašnjava Jakovac.

On dodaje da su akva-parkovi objekti koji služe za razonodu i zabavu cele porodice, ali da se u njih prvenstveno ide kako bi u njima uživali najmlađi, a da sve sadržaje treba osmisliti tako da bi ugođaj i kvalitet usluge bio na najvišem nivou. „Upravo takav način rezonovanja obezbeđuje kvalitetnu uslugu i dobru zaradu. Propratni uslužni i drugi sadržaji su nezaobilazan faktor u kontinuiranom radu akva-parkova“, zaključuje Jakovac.

Nova radna mesta

Procenjuje se da će izgradnja akva-parkova, osim upošljavanja građevinske operative, doneti i nova radna mesta i u ugostiteljskom sektoru. Samo u Bačkom Petrovcu posao bi trebalo da dobije oko 500 ljudi, dok bi u Niškoj Banji, gde će u izgradnju akva-parka, ali i hotela, velnes i spa centra, biti uloženo oko 100 miliona evra, trebalo da bude zaposleno najmanje 800 ljudi. Bilo je predviđeno da akva-park sa 6.500 kvadratnih metara vodene površine u jedanaest bazena (oko 8.000 kubnih metara vode) i sa 21 toboganom, bude izgrađen u novobeogradskom Bloku 44, ali se sa tom investicijom stalo.

Željko Ožegović, član Gradskog veća Beograda

Beograd slovi kao poslovni centar koji uglavnom posećuju biznismeni. Imajući to u vidu bilo bi izuzetno dobro osmisliti sadržaje koji bi te poslovne ljude u glavnom gradu zadržale bar dan duže, i u tom smislu bi izgradnja akva-parka predstavljala pravi podstrek. Treba, takođe, podsetiti da Beograd nije samo dva miliona njegovih žitelja, već i onih još oko dva miliona stanovnika okolnih gradova koji gravitiraju ka prestonici. To je još jedan argument u prilog konstataciji da bi u Beogradu trebalo izgraditi akva-park.

Zoran Gligorijević, direktor Akva-parka Jagodina

– Akva-park je podigao ugled našeg grada, koji je postao nezaobilazna destinacija ekskurzija. Samo u toku ove sezone park je posetilo oko 220.000 gostiju među kojim su bili i turisti iz Poljske i Rusije. Porastao je i promet ugostiteljskih objekata u gradu. Osim toga, povećana je i prodaja stanova u Jagodini koje ne kupuju samo meštani, već i ljudi iz drugih delova Srbije, koji te stanove iznajmljuju posetiocima akva parka i drugih turističkih sadržaja Jagodine.

Nikola Seneši, direktor Golf mekgil

– Akva parkovi su dobra prilika da lokalne samouprave obogate sopstvenu turističku ponudu, ali i da dobro zarade. I dok je u svetu to veoma unosan biznis u Srbiji je izgradnja akva parkova u povojima. Ono o čemu treba voditi računa prilikom izgradjnje akva-parkova jeste da budu smešteni u centru grada. Nikako na periferiji. Jer, poenta je da akva-park bude lako dostupan porodicama koje nameravaju da se zabave na taj način i upravo zbog toga je centar grada pravo rešenje.

Jovica Jakovac, izvršni partner Soliditi rial estejt

– Veoma je važno shvatiti da akva-parkovi ne treba da budu samo sezonska atrakcija što znači da je potrebno obezbediti uslove za rad tokom cele godine, jer se na taj način ostvaruje veći profit. Da bi se ostvarila takva aktivnost potrebno je graditi zatvorene akva-parkove. Upravo takvi objekti obezbeđuju posetu i van letnje sezone. Naravno, potrebno je osmisliti i sadržaje koji omogućuju da akva-parkovi rade non-stop, odnosno, neophodno je izgraditi hotele, restorane i druge prateće objekte koji mogu da funkcionišu tokom cele godine.