UNS: Plate novinara ispod proseka

Podaci iz istraživanja Udruženja novinara Srbije „Ekonomski i društveni položaj novinara“ koje je rađeno u oktobru i novembru pokazalo je da prema podacima Sindikata novinara Srbije u Srbiji ima najviše medijskih radnika i novinara u odnosu na zemlje u regionu – oko 9.000, među kojima je 5.000 novinara.

Prema podacima UNS iz 2019.  veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.

Kada je reč o platama u istraživanju se navodi se da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, a da ih po tipu ugovora slede fotoreporteri, da 34 odsto novinara mora da radi dodatni posao i da su plate ispod republičkog proseka između 38.000 i 45.000 dinara.

Istraživačica Ruža Ćirković rekla je da su plate u javnim servisima nešto više od republičkog proseka, ali da su  plate u javnim servisima u proseku takve zbog plata direktora.

Ona je rekla da se u istraživanju pokazuje da je u Radio-televiziji Srbije prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).

Ćirković je dodala da je plata u RTS sedam odsto viša od proseka u državi, u Severnoj Makedoniji oko 11,7 odsto, u Federaciji BiH oko 20 odsto i u Sloveniji oko 21 odsto, ali da na to utiču plate direktora javnih servisa, pa tako plata direktora HRT iznosi 3,8 prosečnih plata, BHRT pet prosečnih plata, RTCG 5,3 prosečnih plata i RTS 6,4 prosečne plate (podatak iz 2015. godine).

Ona je istakla da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata i dodala da u Sloveniji javni servis ima čak i radnički savet sa širokim ovlašćenjima.

Ruža Ćirković je izdvojila problem što je privatnim medijima neisplativo da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već da im više odgovaraju novinari „opšte prakse“ i da se u regionu samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.

U istraživanju koje je dostavljeno medijima predstavljeni su i podaci Lokal presa koji pokazuju da je prosečna plata novinara na lokalu na nivou minimalca, da su najčešći oblici kršenja sloboda i prava tokom 2019. bili neravnopravna tretman i uskraćivanje lokalnih izvora za sufinansiranje.

Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se nategnuto preživi mesec.

Ona je ukazala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo HRT i novinska agencija Hina, da plate stalno padaju i da se neprofitni sektor u kojem ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva ne dodeljuju ili se dodeljuju na sumnjiv način.

Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije rekao je da su razlike u platama novinara velike i da neki primaju platu na nivou minimalca, a da ima i onih koji imaju plate više od prosečnih, kao i da se taj sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.

Predstavnik Sindikata medija Crne Gore Dražen Đurašković rekao je da su plate u privatnim medijima tajne, da se ljudi za isti posao plaćaju različito, da postoji problem prekovremenog rada, da tokom pandemije novinarima nije obezbeđen minimum tehničkih uslova za rad od kuće i da nisu definisane obaveze zaposlenog.

„Mladi u Crnoj Gori ne žele da budu novinari, svaki treći student novinarstva tokom studija promeni mišljenje i hoće da bude u PR vodama“, rekao je Đurašković.

Predstavnik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović takođe je rekao da su plate novinara tajne, da novinari u privatnom sektoru rade za plate od 350 do 400 evra.

Borka Rudić iz Udruženja BH novinari rekla je da imaju bogate vlasnike medije i siromašne novinare i da je to disbalans koji bitno određuje položaj novinara i drugih medijskih delatnika u Bosni i Hercegovini.

Ona je ukazala na to da kada se pogledaju prosečne plate one su solidne, ali da to nije tako, već da su velike socijalne razlike između novinara i rukovodstva medija, kao i da je nu jihovom istraživanju 53 odsto novinarki reklo da se obim posla u pandemiji povećao od 30 do 50 odsto, ali da to nije pratilo i povećanje plate.

Rudić je ukazala da je radno zakonodavstvo podeljeno na entitete, te da se ne može imati jedinstven kolektivni ugovor i da se na sindikalnu borbu za radna prava novinara gleda kao na ostatke starog sistema.

Predstavnik Društva novinara BiH Fedžad Forto rekao je da je paradoksalno da je BiH kao zemlja puna problema ispred ostalih zemalja u regionu (osim Slovenije) na listi Reportera bez granica i ponovio da se i u BiH u privatnim medijima rađe upošljavaju novinari opšte prakse, nego novinari specijalizovani za neku oblast i da tako opada kvalitet medijskog sadržaja.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović rekla je da je „nemoguća misija“ utvrditi broj zaposlenih u medijima u Srbiji.

Ona je dodala da se na osnovu ankete NUNS došlo do podatka da je prosečna plata za novinare oko 300 evra i da novinari često rade za minimalac i „na crno“ ili angažovani honorarno, kao i da moraju da rade u više redakcija ili dodatni posao van profesije.

Predstavnica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da su 2014. godine 72 medija ušla u privatizaciju a da je više od 300 ljudi ostalo bez posla, dok su oni koji su ostali suočeni sa zabranom sindikalnog udruživanja, sa više posla, a manje plata.

„Većinu medija su kupili ljudi bliski vlastima, a kupili su parama koje su dobili iz medijskog sufinansiranja. Ostao je mali broj ljudi sa ogromnim poslom. Njima je norma i trostruko uvećana“, rekla je Čabarkapa i dodala da će SINOS insistirati na granskom kolektivnom ugovoru za novinare.

Predstavnik Lokal presa Zvonko Damjanović rekao je da je projektni način finansiranja omogućio lokalnim samoupravama da smanje novac za medije i da je to dovelo do smanjenja redakcija i gašenja lokalnih novina.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović rekao je da se nada da će ovo biti uvod ka okupljanju i poboljšanju ekonomskog i socijalnog položaja novinara, jer svi imaju probleme, kao i da privatni poslodavci često ne dozvoljavaju formiranje sindikata.