Upitna održiva isplata penzija i zarada u javnom sektoru: Kako bi se na Srbiju odrazio prestanak saradnje sa EU?

Pristalice promene ekonomskog kursa Srbije koje agituju za uspostavljanje tesne saradnje sa Rusijom i Kinom kao argument navode težnju Pekinga da ulaže u Srbiju u čemu vide prostor za intenziviranje privrednih odnosa sa tom ali i drugim članicima organizacije BRIKS.

Pojedinačno najveći investitor za 10 meseci 2023. godine bila je Kina sa 592,6 miliona evra, ali to je podatak koji potpuno zavarava i uvid u širu sliku pokazuje potpuno suprotno, a to je da je najveći investitor u Srbiji u prošloj godini ipak Evropska unija.

Udeo investicija iz Evropske unije u Srbiju u 2023. godinu bio je 65,8 odsto, a udeo investicija iz Kine je bio 32,3 odsto.

Da teze o neophodnosti promene ekonomskog kursa Srbije nisu osnovane pokazuje i podatak da su od 2001. do 2023. godine kompanije iz Evropske unije u Srbiju investirale 20,3 milijarde evra, što je 50 odsto ukupnih stranih investicija, dok su kineske firme uložile 3,1 milijardu evra, a kineske 2,5 milijardi evra u istom periodu.

Naglašeno je da je Evropska unija i najveći trgovinski partner Srbije sa procentom u iznosu od oko 60 odsto.

Najviše robe iz Srbije za 10 meseci prošle 2023. godine izvezeno je u Nemačku (3,6 milijardi evra), na drugom mestu je Bosna i Hercegovina (1,6 milijardi evra), na trećem je Italija (1,5 milijardi evra), slede Mađarska (1,4 milijarde evra) i Rumunija (1,2 milijarde evra).

U Srbiju je najviše uvozila opet Nemačka (četiri milijarde evra, druga je Kina (3,7 milijardi evra), a zatim slede Italija (2,2 milijarde evra), Turska (1,4 milijarde evra) i Rusija (1,39 milijardi evra).

U Srbiji posluje ukupno 9.568 kompanija sa većinskim kapitalom iz Evropske unije u kojima radi 281.841 zaposleni, ili 20,4 odsto od ukupnog broja zaposlenih u zemlji, što znači da svaki peti zaposleni u Srbiji radi za kompaniju sa većinskim kapitalom iz Evropske unije.

Ako se posmatraju kompanije bez obzira na poreklo kapitala, koje izvoze više od 50 odsto svojih proizvoda na tržište EU, dolazi se do podatka da one zapošljavaju oko 370 hiljada ljudi u Srbiji.

Ukupno 17.700 firmi u Srbiji, bez obzira na poreklo kapitala, izvozi deo proizvoda u zemlje EU i u njima je zaposleno oko 675 hiljada radnika.

Ukoliko bi se broj zaposlenih u ovim kompanijama smanjio za svega 10 odsto, razlika u mesečnim primanjima za državu, po osnovu poreza i doprinosa, bila bi 17 milijardi dinara mesečno.

To su sredstva koja obezbeđuju zarade za oko 16.000 zaposlenih u obrazovanju ili oko 14.000 radnika u zdravstvu, navodi Demostat.