Uporedne cene u 36 zemalja Evrope; Švajcarska najskuplja, Turska najjeftinija

„Bilo radi posla, studija ili odmora, međunarodna usporedba razina cijena za privatnu potrošnju pomaže pri planiranju vašeg proračuna za boravak u inozemstvu“, navode iz nemačkog Zavoda za statistiku, a prensi portal Index.hr.

Švajcarska najskuplja za život u Evropi, Turska najjeftinija

„Troškovi života bili su najskuplji u Švicarskoj u srpnju 2021. godine. Tamo je nivo cena bio za 51 posto) viši nego u Nemačkoj. Nasuprot tome, troškovi života u Turskoj bili su za dve trećine, 64 osto, niži nego u Nemačkoj i najniži od svih poređenih zemalja“, ističe se u saopštenju za medije.

Kada je reč o Hrvatskoj, u njoj je život 36 odsto jeftiniji nego u Nemačkoj. Ali te podatke treba dodatno kontekstualizirati, što ćemo učiniti niže u ovom članku.

Osim u Švajcarskoj, troškovi života bili su veći u većini nemačkih susednih zemalja; u Danskoj su potrošači morali platiti 28 odsto više za kupovinu reprezentativne košarice, u Luksemburgu za 25 odsto, u Holandijiza sedam osto, u Belgiji i Austriji po pet odsto više nego u Namačkoj, u Francuskoj za četiri odsto.

Poređenje s drugim evropskim zemljama pokazuje neke ogromne razlike u troškovima života: oni su bili 40 odsto veći na Islandu i 30 odsto veći u Norveškoj, nego u Nemačkoj.

Nasuprot tome, život je u Poljskoj je 46 posto jeftiniji od nemačkog, a u Češkoj 28 posto.

U Hrvatskoj je hleb samo jedan odsto jeftiniji nego u Nemačkoj

Cene su manje u istočnoj nego u zapadnoj Europi. U Bugarskoj, Rumuniji i Bosni i Hercegovini troškovi života su oko 50 odsto niži u odnosu na Nemačku. Litvanija i Hrvatska su po 36 odsto ispod Nemačke, Španija 13 i Italija devet odsto.

Cigarete su 37 odsto jeftinije, obuća i odeća 16 odsto, a restorani i hoteli su jeftiniji u prosjeku 19 odsto.

Za kupovnu moć važne cene, ali i plate

Podaci se temelje na rezultatima Europskog programa poređenja o paritetima kupovne moći Statističkog zavoda Evropske unije (Eurostat) i izračunima nemačkog Federalnog zavoda za statistiku. U obzir je uzeta razina cena za 15 kategorija, uključujući hranu i piće, energiju, restorane i hotele.

Pariteti kupovne moći utvrđuju se na osnovu nacionalnih istraživanja cena i predstavljaju kupovnu moć nacionalnih valuta u različitim zemljama. U svom najjednostavnijem obliku pariteti kupovne moći su odnosi cena za isti proizvod u dve zemlje u odgovarajućim nacionalnim valutama.

Pariteti kupovne moći pokazuju koliko valutnih jedinica određena količina robe i usluga košta u različitim zemljama.

No, da bi podaci o cenama bili stavljeni u pravi kontekst, treba navesti i koja je prosečna plata u Nemačkoj, odnosno u Hrvatskoj. Prosečna mesečna neto zarada u Hrvatskoj je nešto veća od 7.000 kuna, dakle manje od tisuću eura, dok je u Nemačkoj prosečna mesečna plata oko 2.500 eura.

Dakle, Hrvati zapravo imanju mnogo manju kupovnu moć od Nemaca, jer iako imaju većinom niže cene istih proizvoda u trgovinama, imaju i manje novaca za kupovinu tih proizvoda.