Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICBrojni objekti širom Srbije rade u punom kapacitetu iako im nedostaje upotrebna dozvola, što u nekim slučajevima nije problematično, dok u drugim može da bude kobno.
Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 15 osoba, pored brojnih drugih, pokrenula i pitanje bezbednosti objekata koji se grade i u kojima građani svakodnevno obitavaju.
Iako za pad nadstrešnice još uvek nismo dobili odgovorne, javnost je saznala da ta železnička stanica uopšte nije imala upotrebnu dozvolu, što otvara dodatno pitanje kako je onda mogla da radi?
Upravo ta upotrebna dozvola jeste dokument koji bi građanima trebalo da garantuje bezbednost nekog objekta, ondnosno da bude sigurnost da su svi radovi završeni kako je i predviđeno.
Nakon toga, saznali smo da ni brojni drugi objekti nemaju upotrebne dozvole, među kojima i železnička stanica Centar u Beogradu, poznatija kao Prokop, zatim Kula Beograd, kao i šoping centar Galerija, što se može videti na portalu CEOP, Agencije za privredne registre.
Ipak, odgovor na ovo pitanje pokušao je da da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naglasio da neki objekat može da ima privremenu dozvolu dok se čeka upotrebna dozvola.
„Ne mora neko da ima upotrebnu dozvolu, može da ima privremenu dozvolu koja je isto što i upotrebna dok se čeka ta dozvola, znači da je objekat potpuno bezbedan“, obrazložio je on.
Međutim, sagovornici Danasa tvrde da pojam „privremene dozvole“ ne postoji u domaćim zakonima.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas navodi da je „Vučić obmanuo javnost izjavom o privremenoj upotrebnoj dozvoli“.
„Ne postoji u Zakonu o planiranju i izgradnji privremena upotrebna dozvola. Privremena dozvola može biti samo građevinska, i to za precizno definisane objekte“, objašnjava on.
Dašić nalgašava da celokupan posao građenja može da počne tek kada je sačinjen projekat po kome će se radovi izvoditi i nakon pribavljanja svih potrebnih dozvola i projektno tehničke dokumentacije u koju spadaju lokacijski uslovi, građevinska dozvola, kao i odobrenje prijave radova.
Ukoliko se to ne desi, Dašić navodi da investitor snosi krivično-pravnu odgovornost.
„Što se nije desilo nikad, jer ne postoji da je bilo ko, bilo kad u zadnjih 12 godina odgovarao zbog gradnje bez dozvola ili zbog havarija i popravki nastalih nakon puštanja u rad, a imamo brojne primere kao što su Grdelička klisura, auto-put Miloš Veliki, koridor Niš-Dimitrovgrad, Vesićeve kocke na Trgu, Trg Kralja Milana u Nišu, Tvrđavski most u Nišu, i još mnogo, mnogo sličnih primera“, navodi on.
Dašić ukazuje i na problem sistema kontrole.
„Zato imamo stvarnost gde u slučaju kad Ministarstvo ne poštuje zakon, isto Ministarstvo odlučuje da ne preduzima radnje i utvrđuje svoju krivično-pravnu odgovornost“, kaže on.
Čemu služi upotrebna dozvola i ko je izdaje?
Dašić objašnjava da je, po Zakonu o planiranju i izgradnji (ZPI), izdavanje upotrebne dozvole završni i ključni korak u svakom infrastrukturnom projektu, koji garantuje kvalitet i bezbednost korišćenja istog.
„Postupak po ZPI počinje izdavanjem lokacijskih uslova, zatim građevinskom dozvolom. Da bi se krenulo u izgradnju neophodno je da se izda odobrenje za početak radova i sve se završava prijavom završetka radova i izdavanjem upotrebne dozvole“, pojašnjava on.
Sva ova dokumenta, kako dodaje, izdaju nadležne službe ovlašćene od strane Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukure (MGSI).
„U slučaju manjih, lokalnih infrastrukturnih projekata, to su lokalne vlasti, a u slučaju većih, kapitalnih objekata, to je MGSI. Međutim, u slučaju ‘napredne’ Srbije primenjuje se stari turski recept, koji se zove ‘kadija te tuži, kadija ti sudi'“, ukazuje Dašić.
Ipak, prema njegovim rečima, MSGI veoma često ne postupa u skladu sa ZPI i ne izdaje na vreme potrebna dokumenta.
„Naročito se to odnosi na sve dokumente nakon lokacijskih uslova. Kreće se sa radovima infrastrukturnih objekata pre odobravanja prijave radova i vrlo često i pre izdavanja građevinske dozvole“, upozorava naš sagovornik.
On navodi i da se prijava završetka radova vrlo retko nalazi na CEOP-u.
„Mogu da prođu meseci, čak i godine nakon završetka objekta i puštanja u rad, dok procenat izdatih upotrebnih dozvola predstavlja ‘statističku grešku’ u CEOP-u u odnosu na broj završenih objekata“, ukazuje Dašić.
To je, kako naglašava, pravilo i to ne samo na nivou republike, već i na lokalu.
„Upotrebne dozvole se još mogu naći samo kod objekata infrastrukture koji su rađeni po starom Zakonu, dok su skoro svi naprednjački ‘biseri’ izgradnje pušteni u upotrebu bez svih dozvola“, kaže on.
Arhitektkinja i urbanistkinja Iva Čukić iz Ministarstva prostora naglašava za Danas da upotrebna dozvola nije administrativna formalnost.
„Samo joj ime kaže, ona potvrđuje da su neki objekti ili infrastruktura bezbedni za upotrebu, odnosno u skladu sa svim tehničkim propisima i standardima za tu vrstu gradnje“, objašnjava ona.
Kako dodaje, ona je obavezna koliko i građevinska dozvola i bez nje se ne može legalno koristiti objekat.
„Posebno je alarmantno i nedopustivo da objekti javne namene nemaju ovu dozvolu“, upozorava Čukić.
Država koja ignoriše sopstvene propise, prema njenim rečima, ne samo da urušava poverenje građana već direktno ugrožava njihovu sigurnost.
„Ova praksa ukazuje na sistem koji ne prepoznaje odgovornost i ne vrednuje ljudske živote, a to je neprihvatljivo. Svako od nas ima pravo na sigurnost, a država obavezu da nam to pravo osigura“, naglašava Čukić.
Da li svi objekti moraju da imaju upotrebnu dozvolu?
Pravnik Jovan Rajić objašnjava da ranije nije postojao pojam klasične upotrebne dozvole.
„Kad piše da objekat nema odobrenje za upotrebu, to ne znači nužno da ne sme da se koristi. Za Gazelu, recimo, kažu da nema odobrenje za upotrebu, ali ona ne može ni da je ima, jer kada je građena, ta dozvola nije ni postojala“, navodi on.
Jedini kriterijum da li treba da ima upotrebnu dozvolu ili ne, prema njegovim rečima, jeste godina kada je građen objekat.
Još jedna bitna stvar, koju Rajić ističe, jeste da se upotrebna dozvola ne izdaje samo za čitave objekte.
„Može da se izda i za deo objekta, kada on predstavlja neku tehničko-tehnološku celinu. Upotrebna dozvola se, dakle, izdaje za sve one radove i delove za koje je izdata i građevinska dozvola. Ona potvrđuje da je objekat bezbedan za upotrebu i da je izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, a tome prethodi tehnički pregled objekta koji radi stručna komisija“, pojšanjava naš sagovornik.
Za kontrolu toga, kako dodaje, nadležna je građevinska inspekcija. Dok, u zavisnosti od toga koji organ izdaje građevinsku dozvolu, isti organ izdaje i upotrebnu dozvolu.
„Dozvoljeno je da se da probni rad objekta koji može da traje najduže godinu dana i to se daje u slučajevima kada moraju da se rade dodatna ispitivanja u vezi sa postrojenjem, sa stabilnošću, sa instalacijama…, ali ta upotreba objekta mora biti kontrolisana. Ne možete, ako niste sigurni u stabilnost i bezbednost objekta, da pustite ljude da tu sede i da se tuda kreću“, ukazuje Rajić.
Probni rad ima potpuno drugu funkciju i drugu svrhu, dodaje.
„Ukoliko je u slučaju tragedije u Novom Sadu bio određen probni rad, on nije odrađen kako valja, što je svima jasno iz epiloga“, tvrdi Rajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
