Upravljanje otpadom i obnovljivim izvorima garant energetske nezavisnosti

Rebeka Božović, generalni sekretar kompanije Sekopak kaže za Danas da je očuvanje resursa i energetske efikasnosti veliki izazov za čitavu planetu. Naša sagovornica ističe da se rešavanjem pitanja sakupljanja i zbrinjavanja ambalažnog otpada umnogome utiče na obezbeđivanje energetske efikasnosti, a njegovo ponovno iskorišćavanje štedi resurse – rudu, drvo, naftu… Pored toga što se time povećava energetska efikasnost, istovremeno se i štiti životna sredina.

– Kada je reč o upravljanju ambalažnim otpadom na mestu broj jedan za Sekopak jeste smanjenje otpada, potom ponovna upotreba ambalaže i reciklaža. Tek na četvrto i peto mesto dolazi ponovno iskorišćavanje kroz energiju i deponovanje. U ovom trenutku, u Srbiji se najviše koristi deponovanje. Naš cilj, u saradnji sa lokalnim samoupravama, je da u narednih tri do pet godina u potpunosti razvijemo sistem za primarnu selekciju ambalažnog otpada. Tako je planirano da se ove godine reciklira pet odsto otpada, naredne godine 10 a do 2014. godine najmanje 30 odsto otpada – naglašava Božović.

Energetski stručnjaci se slažu da Srbija ima preduslove da bude ključni igrač u Evropi u oblasti obnovljive energije, a ukoliko se stvore uslovi za korišćenje tih izvora, ne samo u formi zakona nego i u praksi, biće kamen temeljac „zelene energije“ u regionu. Ekspert za energetiku Zorana Mihajlović – Milanović kaže da je još uvek malo toga urađeno na planu promovisanja OIE i stvaranja uslova za njihovu praktičnu primenu.

– Zakonski okvir koji omogućava podsticaje za investitore u oblasti obnovljivih izvora energije je donet krajem prošle godine. Ako gledamo kroz tu prizmu, može se konstatovati da je taj segment sproveden do kraja. Međutim, zakonski okvir trebalo je doneti mnogo ranije. Da je to bio slučaj, kompanije zainteresovane za ulaganje u OIE bi mnogo ranije počele da dolaze u Srbiju. Ovako, one su tu uglavnom prisutne od kraja prošle godine, nakon donošenja podsticajnih mera za ulaganje koje je propisala država – objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da još uvek sporo teče proces dobijanja raznoraznih dozvola potrebnih za izgradnju OIE, kao što su građevinske i druge. To znatno usporava investicije i na tome bi trebalo poraditi kako se strani ulagači ne bi pokolebali u svojoj želji za ulaganjem u Srbiju. Zorana Mihajlović – Milanović smatra da je osnovni problem što ne postoji transparentnost u poslovima dobijanja energetskih dozvola za izgradnju OIE.

– U ovom trenutku te stvari se završavaju direktnim pregovorima ministra energetike sa investitorima. Takav način nije dobar i nije uobičajen u evropskim zemljama, jer proces nije transparentan. Jedini pravi način bio bi formiranje komisija koje bi odlučivale o tome na koji način strane kompanije treba da dobiju dozvole za korišćenje lokacija za izgradnju obnovljiih izvora energije. Na taj način u proces bi bila uključena i javnost i razgovori se ne bi vodili iza zatvorenih vrata, kakav je sada slučaj – ističe Zorana Mihajlović – Milanović. Ona dodaje da zbog nedostatka transparentnosti izgradnja OIE u Srbiji kasni, što je veoma pogubno za energetsku efikasnost.

– Proces vezan za OIE se mora ubrzati jer je to naša šansa za obezbeđivanje energetske nezavisnosti zemlje i smanjenje uvoza energenata. Konkretno, kada bi u narednih nekoliko godina Srbija uspela da iskoristi samo 50 odsto svojih kapaciteta OIE, oko 17 odsto potreba za strujom bi se obezbeđivalo na taj način. Ovaj podatak najbolje ilustruje koliko je bitno obezbediti adekvatan način za brža i veća ulaganja u OIE kojima raspolažemo – zaključuje naša sagovornica.