Uprkos akcijama poreznika, siva ekonomija ne posustaje

U opštini Raška, istoga dana poreznici i policija, u kontroli jednog putničkog vozila pronašli su i oduzeli su 5.250 paklica cigareta bez akciznih markica.

Pre nekoliko nedelja, inspektori Poreske uprave i policije oduzeli su 34.990 paklica cigareta bez porekla, nešto pre toga 4.016 kutija, a dva meseca ranije otkriven je i šverc 507 kilograma rezanog duvana.

Samo od prodaje oduzetih roba, najčešće bez porekla i bez plaćenog poreza, u prvih 11 meseci prošle godine Poreska uprava prihodovala je 7,5 miliona dinara.

Kako je tada saopšteno, najviše novca, 2,5 miliona dinara, „zarađeno“ je od prodaje zaplenjene nafte i naftnih derivata, a ostatak se odnosi na prihod od prodaje garderobe, obuće, prehrambenih proizvoda, motornih vozila, nameštaja, tehničke robe i raznih alata.

Sve te vesti koje s vremena na vreme stižu iz Informativne službe Poreske uprave, trebalo bi da stvore sliku o stalnim naporima na suzbijanju sive ekonomije, pre svega crnog tržišta.

To se uklapa u program ove Vlade koja je mandat otpočela pričom o digitalizaciji, reformi javne uprave i borbi protiv sive ekonomije.

Sačinjen je i akcioni plan, formiran specijalni međuresorski tim, 2017. je organizovana i nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, gde su za deset fiskalnih isečaka poslatih na adresu Poreske uprave srećni dobitnici izvukli vredne nagrade.

Međutim, niko još do sada nije izračunao efekat te igre na sreću, pa nemamo podatke da li je tokom trajanja te akcije povećan prihod od PDV-a u budžet, da li je trend nastavljen i zašto nije ponovo organizovana igra, kada je već bila najavljena.

Niko još nije utvrdio ni efekat sporadičnih akcija sa epilogom oduzete robe, ili kontrola u kojima su se zatvarali ugostitelji i trgovci jer nisu izdavali fiskalne račune.

Akcije su gotovo stalne, uveravaju poreznici.

Ali, da li su dovoljne u zemlji u kojoj se, prema procenama i domaćih i evropskih institucija, na crnom tržištu „vrti“ najmanje 20 do 25 odsto BDP-a.

Pri tom, analitičari objašnjavaju da je na jugu Srbije taj udeo crnog tržišta daleko veći, ide i preko 30 procenata, a privrednici tvrde da se u pojedinim granama, tekstilu, proizvodnji obuće ili tehničke robe, gotovo polovina plasira na crnom tržištu.

Čak i ako se uzme najpovoljnija računica od petine tržišta koje se odvija mimo legalnih tokova novca, brojke su previsoke.

To bi značilo da na BDP koji iznosi oko 45 milijardi evra, dođe još devet, deset ili više milijardi evra prometa koji se odvija bez ikakvih obaveza prema državi i poreskoj upravi.

U poređenju sa tim brojevima, saopštenja Poreske uprave o akcijama, oduzetoj, prodatoj robi, zatvorenim radnjama, deluje kao da je samo otkinut delić vrha ledenog brega.

Nesalomivi

Uprkos stalnim akcijama države na suzbijanju sive ekonomije, crno tržište je postojano. Jasno su opredeljeni sektori u kojima caruje, od trgovanja rezanim duvanom, garderobom, vešom, tehničkim proizvodima, alatima do kućne hemije i kozmetike uključujući i aparate za domaćinstvo. Godinama unazad ne menja ponuda, cene, lokacije prodaje pa ni prodavci i dobavljači. Kada je o ovim poslednjim reč, samo oni znaju na koje načine odolevaju pritisku državnih službenika koji rade na suzbijanju nelegalne prodaje.