Uprkos lošem kvalitetu proizvođači traže visoku cenu pšenice

Međutim, jedan od razloga koji ne treba zanemariti je i potpuna obustava prodaje pšenice Kosovu zbog taksi od 100 odsto koje je Priština uvela na svu robu koja dolazi iz Srbije još novembra 2018.

Naime, za šest meseci 2016. na Kosovo je iz centralne Srbije otišlo gotovo 95.000 tona pšenice, a prošle godine u istom periodu tek 111 tona, uglavnom kao deo humanitarne pomoći.

Od jula prošle do februara ove godine, koliko traje sezona, Srbija je izvezla, najviše u zemlje CEFTA, nekih 170.000 tona, dok je u istom periodu godinu dana ranije izvoz bio 750.000 tona.

Kako svake godine prinos bude u proseku nekih 2,5 miliona tona od kojih 1,5 milion ide na domaće potrebe, ranijih godina u izvoz je išlo od 1,3 miliona tona što je rekordna cifra, do 1,1 miliona tona koliko je ukupno van granica zemlje otišlo prošle godine.

U periodu od juna do septembra prošle godine izvezli smo tek 95.500 tona, što je u odnosu na iste mesece 2018. za 453.153 tone manje i što je, prema rečima Branislava Gulana, najmanji ostvareni tromesečni izvoz u poslednje četiri godine.

Zaključno sa decembrom 2019. izvoz je porastao na više od 155.000 tona, a ubedljivo najviše pšenice otišlo je za Makedoniju (52.640 tona), malo više od 32.000 tona otišlo je u BiH, nepunih 20.000 tona u Rumuniju, više od 26.000 tona u Albaniju.

U tom periodu na Kosovo je otišlo tek 111 tona, u julu i septembru izvoza nije bilo, dok je u avgustu prodato 46 tona, u oktobru šest, u novembru tri, a u decembru 56 tona pšenice.

Četiri godine ranije ukupan izvoz pšenice bio je znatno veći, tako je od jula do kraja decembra 2016. Srbija izvezla 657.940 tona, a tada je na Kosovo otišlo 94.937 tona.

Ove godine, iako je još rano o tome govoriti „smeška“ se još jedan negativan rekord.

„Prethodne dve godine nismo imali sreće sa vremenom, pa nam je prošle godine 40 odsto prinosa proklijalo, zbog dosta kiše koja je pala u maju. Ako smo prošle izvezli 1,1 milion tona, ove nema šanse da to dostignemo, jer će ove ekonomske godine izvoz biti nekih 300.000 tona“, kaže za Danas predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Sve to je, kako kaže, uticalo na kvalitet pšenice te su glavni razlozi slabijeg izvoza, napominje, kvalitet roda i visoka cena koju su domaći proizvođači tražili na međunarodnom tržištu.

„Početkom godine prodato je tek 80.000 tona, tako da proizvođači nisu iskoristili u januaru i februaru priliku da prodaju pšenicu jer su trgovci nudili 19 dinara po kilogramu, što je cena za lošiju pšenicu, onu koja je u trećoj kategoriji, namenjena za ishranu stoke“, ističe Saković i napominje da nam je sada ostalo u rezervi više od 600.000 tona pšenice koja će do jula imati još jednu ozbiljnu šansu da se proda. Za visokokvalitetnu pšenicu tražilo se ove sezone 23,5 dinara po kilogramu, a iako se, kako kaže Saković, odnos cene između kvalitetne i manje kvalitetne robe menja u skladu sa tražnjom i ponudom uobičajeno je da se cena za pola procenta proteina više u zrnu razlikuje oko pet evra po toni.

Na pitanje koliko je uvođenje taksi i prekid izvoza na Kosovo uticao na smanjenje ukupnog izvoza pšenice Saković kaže da Kosovo jeste bilo značajna destinacija za plasman pšenice, ali da to nije glavni razlog.

„Imamo dva izvozna tržišta, jedno su Italija, BiH, Crna Gora, Makedonija gde robu vozimo kamionom i vozom, drugi su svi ostale mediteranske zemlje, Španija, Portugal, Bliski i Srednji istok, Afrika. Za našu pšenicu zainteresovani su i na Filipinima“, napominje Saković.

Dobra sezona

Prema podacima Udruženja Žita Srbije pšenice je jesenas posejana na 570.000 hektara, a za razliku od godine ranije vreme je za sada poslužilo kako treba te je, kako kaže predsednik ovog udruženja Vukosav Saković, 95 odsto pšenice u odličnom stanju na njivama. Ako vreme i dalje posluži, ističe on, za pšenicu bi ova sezona mogla da bude dobra.