Uprkos predizbornoj potrošnji, inflacija pada brže od očekivanog

Ipak, u ovogodišnjem privrednom rastu, prema njegovim rečima, oko jedan procentni poen je posledica jdnokartnih faktora kao što je oporavak poljoprivredne proizvodnje, dok on sumnja u procenu rasta aktivnosti građevinske industrije, ističući da se pre radi o manjem padu prošle godine nego što je statistika prikazala.

U trećem tromesečju ove godine međugodišnji BDP je povećan za 3,6 odsto, što je skoro tri puta više nego u prvom polugodištu.

Takođe, naš ovogodišnji rast će, po svemu sudeći, biti znatno veći od proseka EU. Prema novembarskoj prognozi Evropske komisije on će iznositi 0,6 do 0,8 odsto.

Po privrednom rastu Evropu predvodi Jugoistočna Evropa

Zanimljivo je da će najveći privredni rast ove godine ostvariti zemlje iz našeg regiona. Evropu će predvoditi Crna Gora, Albanija, Hrvatska, Srbija, Rumunija, S. Makedonija i Bugarska.

„Verovatno je to uticaj konvergencije, najbrže će rasti najmanje razvijene zemlje. Osim toga, mi smo daleko od ratnih dešavanja, dok će recimo najveći ekonomski pad imati baltičke zemlje, a razvijene zemlje Nemačka, Austrija, Francuska su u recesiji“, ocenio je Arsić.

On je uzroke bržem rasrtu u trećem kvartalu našao u rastu privatne i državne potrošnje i investicijama.

„Pokretač rasta domaće tražnje je pad inflacije, ali i predizborna državna potrošnja“, zaključuje Arsić.

Za narednu godinu Kvartalni monitor predviđa privredni rast od tri odsto, pre sveg ajer se ne može računati na visoke stope rasta poljoprivrede, građevinarstva i proizvodnje struje koje su već znatno porasle ove godine.

Na rast će uticati pad inflacije, odnosno realni rast prihoda stanovništva, kao i očekivani oporavak EU. S druge strane, pad inflacije će uporedo sa povećanjem realnih prihoda značiti i rast realnih kamatnih stopa, što će uticati na smanjenje privredne aktivnosti.

Ovde se nalazi i rizik, a to je situacija u evropskoj ekonomiji.

„Produženje stagnacije ili recesija u glavnim ekonomskim partnerima Srbije bi usporili i naš rast. A isto bi učinilo i pogoršanje političkih odnosa sa njima“, ističe on.

Arsić je ocenio i da će predizborna trošenja imati mali efekat na ekonomsku aktivnost sledeće godine, ali će zato uticati na sporiji pad inflacije.

Takođe, jedan od rizika su i nova geopolitička zaoštravanja, moguć rast cena primarnih proizvoda i i energije, kao i smanjenje svetske trgovine.

Što se tiče nezaposlenosti, u trećem tromesečju ove godine ona se nalazila na identičnom nivou kao u istom kvartalu lane. Ono što je pozitivno je promenjena struktura zapsolenosti, pa je povećan rast registrovane zaposlenosti u odnosu na sivu ekonomiju.

To je prema mipljenju Arsića, posledica stanja na tržištu rada i poboljšanja pregovaračke pozicije radnika, tako da u većoj meri mogu da zahtevaju da budu prijavljeni.

Što se tiče zarada, iako nominalno stagniraju ove godine, pad inflacije dovodi do njihovog realnog rasta. U prva dva kvartala one su realno porasle za jedan odsto, a u trećem kvartalu za 2,4 odsto.

„Sve više se povećava razlika između kretanja realnih zarada i zarada u evrima. Iskazivanje zarade u evrima ničenu ne služi, jedino pokazuje koliko evra možemo za nju kupiti. Za standard građana važne su realne zarade. Od 2008. do 2017. godine realne zarade su stagnirale. Drugim rečima nije povećavana kupovna moć stanovništva. Istovremeno plate u evrima su rasle“, rekao je Arsić.

Inflacija u novembru najviša u Evropi

Od martovskih 16,2 odsto inflacija je prepolovljena u novembru na osam odsto. Od jula do novembra prosečno je inflacija mesečno rasla po stopi od 0,3 odsto, što je na godišnjem nivou ispod četiri odsto.

„To nije puno“, ocenuje Arsić dodajući da je inflacija pala više nego što se očekivalo i da je tako u celoj Evopi.

On očekuje da ćemo godinu završiti sa osam odsto, mada je Kvartalni monitor predviđao devet ili 9,5 odsto.

Na smanjenje inflacije uticali su restriktivna monetarna politika, pad uvoznih cena, pre svega priarnih proizvoda i stagnacija zarada. Takođe, dodaje se u analizi Kvartalnog monitora da će i pored predizbornog trošenja deficit budžeta biti manji od rebalansom planiranih 2,8 odsto BDP-a, što je takođe delovalo restriktivno.

Međutim, uprkos svemu, u novembru je međugodišnja inflacija u Srbiji od osam odsto bila najveća u Evropi. Veća čak nego u Mađarskoj koja je cele godine predvodila Evropu po rastu cena.

Ako gledamo prosek inflacije za ovu godinu u Srbiji će ona iznositi 12,5 odsto i biće treća po visini u Evropi.

Arsić je objasnio da je veća inflacija u Srbiji nego u Evropi posledica kašnjenja u poskupljenima energije, izrazito ekspanzivne fiskalne politike od 2020. i kašnjenja u povećanju restriktivnosti monetarne politike.

On je ocenio i da je NBS nastavila da vodi politiku skoro pa fiksnog kursa. Zbog velikog priliva kapitala iz inostranstva NBS je neto kupila 3,2 milijarde evra u sprečavanju jačanja dinara, što je prema Arsićevoj occeni, dobro.
Tek u novembru su se javili pritisci na dinar, pa je NBS prodala 60 miliona evra.

Od početka godine dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,3 odsto, a realno čak za 4,3 odsto.

„Odžravanje fiksnog kursa je moguće i pri manjim prilivima kapitala, samo što tada vodi u recesiju. Druge zemlje sa politikom plivajućeg kursa kao što je i naša imale mnogo više fluktuacija od dinara. Naša politika je bliža neformalnom deviznom veću, kao što imaju Bugarska ili Makedonija“, ocenio je Arsić.

Za 2024. godinu Arsić očekuje inflaciju od 4,5 do pet odsto, a u ciljani koridor od 1,5 do 4,5 odsto trebalo bi da uđe u drugoj polovini godine.

Javni dug povećan 48 odsto za tri godine, prema BDP-u stagnira

Kada se radi o budžetu, Arsić je istakao da je za prvih deset meseci ostvaren suficit od 10 milijardi dinara, što je daleko bolje od plana i da je to uglavnom posledica veće inflacije od planirane, jer inflacija automatski povećava prihode, dok se mali deo rashoda tako usklađuje.

„Iako su u poslednja dve meseca snažno povećani rashodi države, sezonski i zbog izbora, fiskalni deficit biće manji od planiranih 2,8 odsto. Iznosiće nešto više od dva odsto BDP-a“, ocenio je Arsić.

On je primetio da je od kraja 2019. godine javni dug povećan za 11,5 milijardi evra ili za 48 odsto, ali je ostao nepromenjen u odnosu na BDP.

„U tom periodu inflacija je iznosila 33 odsto i ona ulazi u nominalni rast BDP-a, dok je realni rast iznosio 12 odsto. Pri tome kurs evra je nepromenjen“, rekao je Arsić upozorivši da je to održivo dok imamo velike prilive kapitala.

On je istakao i da javni dug Srbije treba porediti sa zemljama koje imaju slične troškove zaduživanja, a ne sa Belgijom ili Nemačkom koje se zadužuju dvostruko ili trostruko jeftinije od nas.

On je ocenio da je budžetski deficit od 2,2 odsto BDP-a, za sledeću godinu je održiv i među manjima u Evropi.

Arsić je pohvalio planirano povećanje kapitalnih rashoda na 6,8 odsto BDP-a, ali je i kritikovao to što budžetu ne sadrži mere za poboljašnje ekonomskog položaja siromašnih i smanjenje nejednakosti, nije povećana socijalna pomoć niti njen obuhvat.

Osim toga, prema njegovim rečima, nivo korupcije rastem javne investicije kasne, a to se održava kroz više cene radova.
Loše stanje se beleži i prosveti, što pokazuju rezultati PISA testova, ali i u zdravstvu, jer je rast smrtnosti po stanovniku tokom KOVID-a u Srbiji bio među najvećim u svetu.