Uprkos „švajcarskoj formuli“ penzije bezbedne

Ministar finansija Siniša Mali početkom marta obećao je da će i svaki rast BDP iznad prošlogodišnjeg da se odrazi i na penzije.

Dve nedelje kasnije uvedeno je vanredno stanje, obećanja su pala u vodu, a i zaposleni i penzioneri počeli su da se pitaju da li će i koliko zbog epidemije imati tanje novčanike.

Dilema je brzo razrešena kada je reč o javnom sektoru, rečeno je da umanjenja plata neće biti, a da će čak zdravstveni radnici dobiti povećanje.

Šta će se, osim nesumnjivog pada aktivnosti, dešavati u privatnom sektoru, ekonomisti za sada ne mogu da procene jer se ne zna koliko će kriza da traje i koliko će duboko da pogodi svetsko tržište, posebno zemlje gde izvozimo i odakle nam dolaze investitori.

Malo više izvesnosti postoji kada je reč o penzijama, jer većina sagovornika Danasa smatra da će one ostati na sadašnjem nivou.

– Ukoliko se striktno primeni švajcarska formula, koja u jednakom odnosu primanja najstarijih koriguje za procenat rasta inflacije i prosek rasta zarada, moglo bi da dođe do umanjenja. Međutim, malo je verovatno da će se to desiti čak i ako odnos bude nepovoljan, pre svega ako ga povuče nadole pad zarada u privatnom sektoru, jer niti je takva mera sada u planu niti je to imperativ. Uslov za takav potez bilo bi trajno loše stanje u budžetu. Sada nije taj trenutak, iako će deficit biti visok, očekuje se da će već naredne godine stanje da se popravlja – kaže Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta i urednik časopisa  Makroekonomske analize i trendovi.

On je oprezan i u prognozi da li će, zbog popunjavanja „rupe“ u ovogodišnjem budžetu, Vlada da posegne za povećanjem poreza, akciza ili drugih parafiskalnih nameta.

– Sada je rano za takve prognoze, prvo treba da se vidi kako će ova godina da se završi pa eventualno sledeće da se nešto koriguje ako treba. Ove godine ne očekujem u tom segmentu promene – objašnjava Vučković.

I Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da bi prvo trebalo sačekati da se vidi koliko će ovo stanje potrajati, kakva će biti privredna aktivnost i da li će tokom drugog kvartala moći da se sanira šteta a u trećem krene u oporavak.

– U tom slučaju ne bi bilo drastičnog smanjenja prosečnih zarada. Ali, ako se kriza produži i bude duboka i kod nas i u inostranstvu, onda bi naša privredna aktivnost rasla sporiji nego što očekujemo i to bi se negativno odrazilo i na kretanje zaposlenosti i na zarade. Kada je o penzijama reč, bilo bi potrebno da se dogodi baš duboka recesija i da zarade nominalno odu daleko u minus. S druge strane indeksacija je vezana polovinom za zarade a polovinom za rast inflacije, tako da bi tek u nekom vrlo negativnom scenariju to uticalo na rezultat koji daje švajcarska formula. Čak i ako bi privredna aktivnost pala na minus tri odsto, realan pad zarada bio bi nešto manji od toga i ako inflacija pri tom bude iznad nule, to bi se iznivelisalo – ističe Ranđelović i dodaje da u ovom trenutku nemamo podatke koji bi sugerisali da to pitanje treba otvoriti.

Kaže i da ukoliko se kriza većim delom okonča u ovoj godini, može da se u narednoj očekuje rast poreskih prihoda.

Za Dragovana Milićevića, ekonomsko-finansijskog konsultanta, neizvesno je koliko privatnici mogu da izdvoje za zarade zaposlenih jer to zavisi od realizacije i od pozicije firme u okviru ovog velikog pada aktivnosti.

– Ako neko ne radi dva do tri meseca, ne može da se vrati na tržište preko noći. Država jeste rekla da će pomoći nekim minimalcem i odlaganjem obaveza, ali to neće posebno olakšati muku privatnih kompanija jer je njihov budžet za plate direktno vezan za ostvarene prihode. Ili će da zadrže plate a otpuste radnike što se može očekivati ako kompanije u ovom periodu izgube tržište ili ako „ostaju u priči“, privremeno mogu da smanje plate a zadrže sve radnike. To će sigurno da utiče na republički prosek zarada, bez obzira na to što u javnom sektoru neće biti smanjenja – kaže Milićević i dodaje da je potrebno bar šest meseci kako bi se ponovo zavrteo ciklus.

Međutim, ni on ne smatra da će se to uticati na smanjenje penzija.

– Vučić neće smeti to da radi. Pogotovu ne sada, bilo bi to političko samoubistvo. Pre će se zadužiti još milijardu, jer se već jednom ogrešio o njih, a sada ih je i „pozatvarao u kazamate“. Mislim da će morati da odloži primenu švajcarskog modela jer ovo nije normalna situacija – naglašava Milićević.