Uput za lekara je srpski paradoks

Možda najalarmantniji podatak je onaj da je u poslednje tri godine iz Srbije zbog posla otišlo 2.500 lekara i nekoliko hiljada medicinskih sestara.

Država je ove godine budžetom za zdravstvo predvidela 18,7 milijardi dinara, jednu milijardu više nego prošle godine. Duplo više novca u 2019. država će izdvojiti za razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite, nekih 787,5 miliona dinara u odnosu na 379 miliona dinara koliko su bila izdvajanja za ovu stavku u budžetu za 2018. Teško je, međutim, očekivati da će uz pomoć samo jedne milijarde više zdravstvo značajnije napredovati. Naročito teško izvodljivo deluje najava ministra zdravlja Zlatibora Lončara od pre dva dana da će do kraja ove godine biti ukinute liste čekanja. Da bi se to desilo, kako je sam i rekao, neophodno je da se popravi dosta toga, nabavi materijal za operacije, a broj istih poveća za čak 80 odsto.

Da zdravstvo napreduje tvrde i lekari sa kojima smo razgovarali. Kardiohirurg profesor Miljko Ristić, bivši direktor Kliničkog centra Srbije, kaže da je evidentno da napretka ima, ali da ima i dosta nedostataka i po pitanju kvaliteta i kontakta pacijenta i lekara.

– Ceo sistem treba da se zasniva na tome da se pacijentu omogući da istog dana bude pregledan, a ne da zakazuje pregled. To je paradoks i to nigde u svetu nisam video da ništa ne možete da uradite bez uputa. Ako imate zdravstvenu knjižicu koja je overena vi biste morali da budete pregledani, a ne da čekate uput – kaže Ristić za Danas.

On kaže da ne razume sistem u kom čekate u redu u domu zdravlja da dobijete uput, pa onda čekate na pregled kod specijaliste, da biste tu imali problem još i sa tim što su popunjeni termini.

– U Belgiji postoji sistem kućnog lekara koji pokriva 400 do 500 korisnika. Vi tog lekara možete da zovete kad god vam zatreba, dostupan je 24 časa dnevno. Ukoliko on ne može da reši problem zove specijalistu i pacijent je pregledan u roku od nekoliko sati. Suština je da se se pacijentu što pre pruži pomoć – napominje naš sagovornik.

Ristić kaže da sistem zakazivanja pregleda kod nas nije praktičan. NJegov predlog da se poboljša zdravstvena usluga jeste da se uvede porodični lekar.

– Porodični lekar relativno brzo upoznaje sve svoje pacijente i odmah po pozivu ima uvid o kome se radi i šta bi mogao da bude problem. Tako će svako biti brže pregledan, a ne da imamo situaciju kakvu sam ja imao, da pacijent kome je potreban pregled kod kardiohirurga mora da čeka 15 dana na zakazan termin u domu zdravlja samo da bi dobio uput – ističe Miljko Ristić.

Direktor Klinike za ORL Kliničkog centra u Nišu Dušan Milisavljević kaže da gledano iz njihovog, lokalnog ugla pomaka ima i da je dosta uloženo konkretno u Klinički centar u Nišu.

– Zdravstvo košta dosta i zato mora stalno da se ulaže. U regionu jugoistočne Srbije mogu reći da je nivo zdravstvene usluge bolji nego ranije. Na klinici na kojoj radim sa sigurnošću tvrdim da ne postoje liste čekanja ni za dijagnostičke ni za hirurške intervencije – ističe Milisavljević, koji, kako kaže, lično nikada nije vratio pacijenta.

On napominje da bi mnogo toga trebalo da se promeni na bolje kada bude usvojen i novi zakon o zdravstvenom osiguranju koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Taj zakon bi trebalo, kako kaže Milisavljević, bolje da reguliše problem skrininga, ali i da omogući roditeljima dece obolele od raka duže odsustvo sa posla.

Na pitanje kako se suočiti s problemom odlaska lekara i medicinskih sestara u inostranstvo Milisavljević kaže da to niko ne može da spreči, niti da to treba da se radi.

– Lekari odlaze iz Srbije najčešće u Nemačku, naši fakulteti su priznati i oni bez problema nalaze posao. Ta mogućnost im se pruža najviše zbog toga što nemački lekari u potrazi za boljim uslovima odlaze u skandinavske zemlje, Švajcarsku i SAD. Sličan problem imali su i Rumunija i Bugarska po ulasku u EU, 20.000 lekara je otišlo iz Rumunije, a oni su to pokušali da reše prošle godine tako što su podigli plate – ističe Dušan Milisavljević.

On kaže da su lekari u Rumuniji dobili plate od 1.000 evra, profesori od 3.000 evra i da je to ostalo tako, uprkos tome što su se u EU pobunili protiv takve odluke.

– Sektor zdravstva nam je važan i ne bi smelo da se politizuje. Država treba, i to polako počinje da se radi, da otvara prostor za mlade lekare, daje im specijalizacije odmah, a ne nakon godinu dana prakse kako je to bilo ranije. Za početak treba mlade zapošljavati. Treba napraviti u svim manjim mestima plan zdravstvenih ustanova i kadrova, racionalizovati upis na medicinske fakultete, videti koliko nam je zaista potrebno lekara – napominje Milisavljević.

Ovaj problem, kako kaže, nije samo naš, zajednički je za sve zemlje regiona, a sa njim velikih problema ima i Hrvatska.

– Često izučavam hrvatske zakone, pratim šta se dešava u okruženju. I kod Hrvata postoji obavezno zdravstveno, ni tamo još nije izjednačeno državno i privatno zdravstvo, koje lično zagovaram. U Sloveniji je bolja situacija, oni su mala zemlja koja sve planski radi i pazi koliko zapošljava stranaca – ističe Dušan Milisavljević.