Uput za lekara je srpski paradoks

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sto je najveci apsurd u nasem zdravstvu je UPUT ZA HITNE SLUCAJEVE. Mentalno zdravlje onih koji donose ovakve propise je pod velikim ?????

2. Ukidanjem zakazivanja kod lekara treba da prati i ukidanje zabranog lekara, jer kakva vajda od izabranog lekara kada on/ona ne radi niko drugi ne može da te primi.

3. Kad bi ljudi znali, koliko nonsensa postoji u ovoj državi?! Kad bi samo znali, koje sve budale rade na državnim jaslama i kakve su to nedorasle, neodgovorne i neozbiljne osobe?! I svi oni osmišljavaju kako da „pomognu“ ovom narodu?! A pomoć je da se pokaže ko je tu „država“ i da se „dovede ovaj narod u red“?! Zbog takve „pomoći“ život u Srbiji, postaje pakao. Čak bi se i beda i siromaštvo lakše podnosili da čovek živi u sistemu, koji ga ne spotiče i koji mu ne pravi dodatne probleme. Imam utisak da čitave ekipe u pojedinim ministarstvima sede i razmišljaju, kako i na koji način da dodatno kinje u maltretiraju ovaj narod. Ovde se pod „državom“ podrazumeva ekipa ljudi, koja je tu da te kažnjava, pendreči, pljačka i zagorčava život?! Podjite da završite najbanalniju administrativnu radnju u bilo kojoj oštini? Naići ćete, uglavnom, na radnike, takozvane, „ugovorce“, koji praktično nemaju nikakvu odgovornost i kojima je svejedno, da li ćeš problem rešiti ili ne. Oni su pokupljeni sa nekog skupa i kao „visokostručni“ kadrovi dovedeni da obavljaju posao?! Caruju partijski podrepaši i polupismene budale, kojima je vrhunac obavljanja bilo kakvog posla bilo lepljenje plakata ili, da aplaudiraju u emisijama Milomira Marića. Mogao bih da navedem stotine primera, od onog da čovek plaća za auto koji košta 500 evra, godišnji porez na „luksuz“ blizu 1000 evra zato što auto ima 2920 CM3 ili od „uterivača dugova“, koji se otvoreno bave kriminalom i pljačkom pod zaštitom države? Da ne pominjemo sudove, poreske uprave, policiju, zdravstvo itd.itd. Ako se ovako nastavi država će ovim naporima da „poboljša“ život svojim podanicima uspeti da ih protera sa ovih prostora. Teško se čovek može odupreti zlu koje štiti „zakon“. Sećam se one strofe iz neke junačke pesm, koju smo učili u osnovnoj školi koja glasi: „Orah kopah ne dadoše Turci, čuvah ovce, pojedoše vuci, uzeh pušku, odoh u hajduke…“?! Turci su davno otišli, vukovi su sve redji na ovim prostorima. Čini mi se da smo mi sami sebi i najveći „Turci“ i najopasniji „vukovi“.

4. Lepo je to predloziti, ali da bi se to ispunilo neophodno je da mi u Srbiji četiri puta efektivnije radimo.

5. Prof. Ristić nije baš u pravu što se tiče uputa za pregled kod specijaliste. U Nemačkoj, državi čija bolesnička osiguranja za zdravstvo izdvajaju i do 300 milijarde evra godišnje, ne može pacijent po svom nahođenju da uvek odmah ode lekaru specijalisti ili na bolničko lečenje. I ovde je potreban uput lekara opšte prakse – slično „porodičnom lekaru“ u Belgiji, pa se i ovde najmanje dva puta čeka -na termin kod lekara opšte prakse pa kasnije i na termin kod specijaliste. Sve ordinacije su u privatnom vlasništvu lekara a čekanja za termin ima itekako. Za pregled kod očnog lekara uglavnom nisu potrebni uputi ali se npr. u Štutgartu čeka na pregled i do 2 meseca, kod ortopeda takođe, urolozi i kardiolozi su takođe pretrpani isl. Bolnice su gradske, opštinske, nadregionalne ili pokrajinske, dok ima dosta i privatnih, uglavnom manjih bolnica. Ako smeštaj u bolnicu nije hitne prirode, o čemu odlučuje privatni lekar opšte prakse, ili specijalista kod koga ste bili, čekanja za složenije operacije mogu da traju i mesecima! Izuzetak su tzv. „privatni pacijenti“ kojima ordinacije mogu da zaračunaju do 2,3 puta veće troškove pregleda ili lečenja u odnosu na pacijente opštih ili strukovnih bolesničkih kasa. Oni na preglede čekaju daleko kraće, često samo nekoliko sati ili nekoliko dana npr. kod specijaliste. Privatna bolesnička osiguranja koštaju basnoslovno. Tako pisac ovih redova, 77 g. star, kod zaključenja privatnog bolesničkog osiguranja je sa 28 g. života mesečno plaćao samo oko 200 DM ili oko 100 evra. Od 1. januara o.g. isto osiguranje plaćam 898 € mesečno jer što god je pacijent staiji, i češće koristi usluge lekara i bolnica od mlađe populacije, premije redovno 1. januaru skaču. Ljudi od 90 g. plaćaju i preko 1200 evra. Pomenimo da u ovu cenu nije „uračunat“ bračni drug i deca. Ako oni po drugoj osnovi nemaju tzv. „obavezno“ osiguranje, onda su mesečne premije još stravičnije! Naravno da za ovolike pare postoje i određene prednosti u tretmanu, prepisivanju skupih medikamenata itd. Savet mlađoj generaciji- nikako ne preći iz obaveznog, nazovimo ga „državnog“ osiguranja u privatno jer ostareli ljudi koji nisu imali sreće da za života zarade velike pare, u poznim godinama ne mogu da pređu u „državno“ osiguranje pa nastaje katastrofa jer zbog nestašice novca za plaćanje premija privatnog osiguranja, mogu da postanu „socijalni slučajevi“ bez bolesničkog osiguranj! Znači, nije ni u EU sve zlatno kao što mnogi u Srbiji nažalost misle. Otrezniće se i Srbi, kao što su se u međuvremenu otreznili Bugari, Rumuni i mnogi drugi, ako nedaj Bože i Srbija uđe u EU!

   1. Svidja mi se vas komentar, tj. informacija o zdravstvu u Nemackoj pa ne mogu da odolim da ne napisem kako je u Kanadi. Porodicnog ili izabranog lekara je vrlo tesko dobiti poslednjih godina pa se ide u opste ambulante koje tretiraju pacijente koji su prehladjeni ili tako imaju neki manji problem, a za ostalo kazu da nisu u nadleznosti i kazu da morate da idete kod porodicnog lekara. I ako neko ima porodicnog lekara, najcesce zakazuje telefonom preko sekretarica koje su obicno neljubazne i dobije se pregled tek kroz desetak dana. I sad, zamislite to, ako nekog boli stomak ili ima nesto na kozi, kroz desetak dana, to moze i da mu prodje, a moze i da se pogorsa. A tek, uputi za specijaliste. Dobije se pregled specijaliste tek kroz nekoliko meseci i kad najzad dodjete na taj pregled bicete srecni ako vam posvete vise od 5 minuta. Slicno je i sa raznim testiranjem, kao i sa dobijanjem rezultata. Mislim da je jedino resenje dozvoliti privatnu praksu za sve medicinske usluge. Bice skupo, ali dostupno.

   2. AJde da dodam I nesto za CH.
      Ovde svako placa osiguranje svojoj osiguravajucoj kuci, drzava ne finansira. Do odredjenog iznosa definisanog u ugovoru pacijent sam placa, preko tog iznosa osiguranje placa 90%, a pacijent 10. Definise sta se jos I sta je osigurano, osim osnovnog paketa koji je drzava definisala.
      Postoje opcije porodicnog lekara, bolnicko lecenje I pomoc preko telefona. Imam iskustva sa bolnickim lecenjem – znaci u slucaju zdravstvenih problema odlazim u dogovorenu kliniku, tamo me prima prvi Slobodan lekar. Pregled mora da se zakaze, bude u Roku of par dana, u hitnim slucajevima odmah. Dok sam jos na recepciji, sestra prema uputstvima lekara radi neke laboratorijske pretrage, poput analize krvi. To bude gotovo za nekoliko minuta i lekar pregleda sa gotovim nalazima. U slucaju da njegov pregled nije dovoljan, dobija se uputstvo za specijalistu u bolnici, a tu se trude da se sve odmah odradi, a ne da se dolazi 20 puta, ili da se ide okolo po laboratorijama I gubi vreme.

      1. Vrlo slicno je i u Velikoj Britaniji…

         Kod specijaliste se moze samo sa uputom od lekara opste prakse. Termin kod lekara opste prakse se zakazuje unapred i drzava propisuje rok od 48 sati, mada je prosek cekanja nesto veci (zavisi gde zivite i da li zelite da vidite bas „svog“ lekara opste prakse, ili bilo koga iz dispanzera). Lekar opste prakse salje zahtev u lokalnu bolnicu odakle vam stigne predlozeni termin. U zavisnosti od bolesti i raznih drugih faktora (opet, gde zivite, i slicno) na termin kod specijaliste (isto vazi i za kompleksnu dijagnostiku) se ceka od par nedelja navise.

         Na ovu vstu zdravstvene nege imaju pravo svi, besplatno (finansira se iz budzeta kroz porez/socijalna davanja svih zaposlenih – aka, free at the point of use).

         Mozete se osigrati i dodatno, privatno, ali ni tada ne mozete tek tako da zakucate specijalisti na vrata. I za to vam je potreban ili uput lekara opste prakse, ili vas dobro propita specijalizovana medicinska sestra s druge strane telefona. Posle toga termin se dobija relativno brzo, ali svakako ne isti dan, a pogotovo ne za nekoliko sati. Po mom iskustvu nedelju dana je verovatno prosek, a sigurnbo za bilo kakvu intervenciju, ili kompleksnu dijagnostiku.

         Sve ovo vazi za slucajeve koji u sustini nisu urgentni. Sa zaista hitnim i velikim problemom, kroz urgentni centar, pomoc se zaista dobija u roku od nekoliko sati (u zavisnosti od raznih faktora i tu se ceka 2-4 sata – a posebno petkom i subotom uvece).

         Ova poslednja putanja nije rezervisana samo za povrede, srcane udare, i slicno. U urgentni centar ce vas uputiti/po vas poslati ambulantna kola i lekar opste prakse, samoinicijativno, ili posle telefonske konsultacije s dezurnim specijalistom, kao i hitne i polu-jitne telefonske sluzbe. Ali to su situacije u kojima je brza inetrvencija medicinski opravdana, nikako rezultat pacijentove zarke zelje da sto pre vidi specijalistu.

         Ponovo, po mom iskustvu, gore opisani sistem radi vrlo dobro – pod uslovom da su vam ocekivanja razuman i racionalna.

         Navodi ovog doktora u tekstu su, posteno receno, netacni, besmisleni, a takodje i neprimenjivi ni u jednom sistemu opste zdravstvene zastite. Izuzetak je ako imate gotovo neogranicenu kolicinu novca kojom mozete da prakticno kupite pola male bolnice i tako dobijete uslugu odmah i bas kad vam se prohte. A cak i onda ce specijalista prvo zavrsiti sve do tada zakazane obaveze, a i uvek prednost dati nekome cija je potreba (muka) medicinski preca.

         A sada da vidimo koliko to kosta…

         „The government plans to spend around £122 billion on health in England in 2017/18, or roughly £2,200 per person. Around £108 billion will be spent on the day to day running of the NHS.“

         Podelite to sa oko 7 i dobicete koliko bi to otprilike kostalo Srbiju: da zaokruzimo na dole na £15 milijardi funti. Godine 2014, Srbija je po glavi izdvajala oko $1300 ~ £1000 (podaci WHO). Po istom izvoru Britanija je 2016. godine izdvajala ~$3300 ~ £2500 (gore citirani podaci od £2200 su samo za Englesku, WHO daje podatak za zbir Engleske, Severne Irske, Velsa, i Skotske – ova poslednja sigurno izdvaja bar malo vise, ako nista drugo zbog besplatnih lekova za koje se u Engleskoj placa participacija).

         Koliko para – toliko muzike. Na zalost.

         Slabo ce se u Srbiji nesto menjati ako se narodu podastiru i pobudjuju lazne nade i obecanja. Nije ni cuda da ond aniko vise nikome nista ne veruje, a na vlasto dolaze oni koji najlepse i najbolje lazu.

6. A tek glupost kad te iz bolnice u kojoj je bolesnik na lecenju salju kod njegovog lekara opste prakse po uput za to lecenje kao i za uput za produzenje lecenja! Izgleda da nase zdravstvo jos uvek nije culo za kompjutere.

7. @Iseljenik, dipl.-ing 57 g. živi u Nemačkoj: Ispravljam da pacijent osiguranik moze do specijaliste i cak na kliniku preko vikenda bez uputa lekara opste medicine! Ceka se razlicito i zakazuje telefonom pa koga ne mrzi moze da okrene 10-tak brojeva za 10-tak minuta i da dobije termin za oko 10-tak dana. Kod svog lekara pacijent moze da ode vanredno bez termina i da ceka sat do dva pa ga primi a kad se zakaze unapred cekanje je 15-tak minuta. Nigde nije nista idealno i mi Srbi bi trebalo da prestanemo da trazimo ideal ni u Svajcarskoj ni u Kanadi ali jos uvek mozemo da pogledamo u Sloveniju koja je jedina na Balkanu izjednacila drzavno i privatno zdravstvo pa ne znam zasto i ministar Loncar predlaze novi Zakon a da uopste ne znamo sta se tu predlaze? Dakle, moze i nije samo u pitanju novac nego organizacija na koju narod opravdanjo ima primedbi jer ti uputi pa cekanje termina do 5. u mesecu pa mozda tek sledecg meseca ili ko zna kad je ordinarna glupost sistema. A izjava ministra Loncara da bi do kraja godine moglo da se ne ceka vise na operacije je potpuno kontraproduktivna. Ko jos u to veruje. To lici na ono: „Na onom brdu ili ima vode ili nema vode“! Sve u svemu jasno je da politicarima odgovara dvojni zdravstveni sistem jer neko itekako profitira od popodnevnih privatnih ordinacija i „klinika“!

8. Za one koji ne znaju kako to izgleda u Severnoj koreji(Žagubici) :
   -Dođe baba koja ne ume da koristi telefon na pregledkod lekara
   – Sestra je pita zašto još uvek nema izabranog lekara
   -ne znam ćerko kaže ona
   -moraš da znaš jer ako ti ne znaš ja još gore ne znam kaže njo sestra
   -Pa stavi me kod nekog nije mi važno ko je
   – Bako (ljubazno će sestra ali povišenim tonom da su se svi okrenuli i odjednom tajac) moraš da znaš ko će da ti bude izabrani lekar i sa kome ćeš se ubuduće telefonom dogovarati kada da dođeš na pregled ili po lekove.
   -Pa ja nema na salašu telefon i ne znam da ga koristim
   – tvoj problemljubazno će sestra.
   -El imam gde da sednem pita baka
   – Nismo još završile , dakle kod koga ćeš
   i tako u nedogled. sestra malo sa bakom malo sa drugim pacijentima koji su već upućeni kako to funkcioniše dok jednog trenutka baka ne upita ; ćerko koliko je sati? Pola dva odgovori sestra. Ja moram da idem na autobus prokomentarisa baka. Doviđenja prokomentarisa sestra. Baka ode .Sestra ; o Bože kad mi se ova babetina skinu sa vrata. Ko je sledeći. Ja se pregledah i ja odoh. Baku više nisam video.