„Ako država štiti građane, nek gorivo košta 1,40, a ne 1,75 evra“: Ima li potrebe da cene dizela i benzina budu ograničene?

Međutim, još od kada je uredba prvi put stupila na snagu u februaru 2022, stručna javnost gotovo je jednoglasna da se radi o rešenju koje državi omogućava da se ne odrekne akciza, koje u strukturi cene goriva zauzimaju više od 50 odsto, a koje su potrebne za punjenje budžeta.

Naime, iako je obrazloženje nadležnih da je uredba na snazi kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva, ekonomisti podvlače da u ovom trenutku ne postoje takvi rizici da bi se ona produžavala.

Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju naglašava da realnih razloga za produženje uredbe nema već više od godinu dana, jer se tržište vratilo u normalu, pa je bez velikih oscilacija, koje bile prisutne kada je uredba inicijalno doneta.

„Cena goriva u Srbiji je najviša u ovom delu sveta i jedna od najviših u Evropi. Zato nije jasno da li Vlada Srbije ovom uredbom štiti građane ili budžetsaka sredstva, jer sa visokom cenom ide i veći priliv novca. Iz džepa građana se tako uzimaju desetine miliona evra više nego što to rade zemlje u okruženju“, navodi Radosavljević.

On tvrdi da ovakva uredba pogoduje samo malom broju velikih kompanija koje posluju na tržištu, dok je malim kompanijama marža ograničena „na mizernu vrednost“.

„Em što je ova odluka loša po građane, jer je cena goriva visoka, loša je i po konkurenciju na tržištu. Mi imamo NIS koji drži oko 80 odsto veleprodaje, uz visoko učešće nekoliko velikih kompanija, OMV, MOL-a i Lukoila. Tako da su mali trgovci ostavljeni na milost i nemilost velikim. Nemaju mogućnost da uvezu sa tržišta, već moraju da kupe od velikih prodavaca. Dok im je sa druge strane marža ograničena i nemaju prostora da budu konkurentni. Čak i kada bi hteli da smanje cenu, to je teško zbog marže“, pojašnjava ovaj profesor.

Sa druge strane, napominje Radosavljević, u susednoj BiH cene su različite na različitim pumpama, neretko i u okviru istog mesta, što predstavlja, kako kaže, zdravu konkurenciju.

„U situaciji kada država drži ograničenu cenu derivata, a ta cena je još na izuzetno visokom nivou, to preti da ugrozi konkurenciju. Takođe, iz džepova građana preliva se novac u budžete NIS-a i države. To dodatno utiče i na nekonkurentnost privrede. Znamo da je cena dizela, koja učestvuje u potrošnji sa preko 75 odsto, jedna od osnovnih varijabli za određivanje cene transporta, a cene transporta onda utiču na cene svih drugih roba. Naročito na cene hrane, poljoprivrednih proizvoda i različitih usluga“, upozorava Danasov sagovornik.

Naposletku, zaključuje Radosavljević, ova odluka štiti interes velikih igrača, uništava male, puni budžet na uštrb građana i privrede, i stvara atmosferu kvazimonopola gde država na osnovu nejasnih parametara određuje cenu goriva.

„Građani se ne štite, jer je cena visoka. Da je cena niska, mogli bismo da kažemo da uredba i vlada štite građane. Jedino što smo videli kao „dobar efekat“ je nikad veći profit naftnih kompanija, pre svega NIS-a. Hrvati takođe imaju uredbu da određuju maksimalnu cenu dizela i benzina. Međutim, ona je određena na nivou koji je verovatno značajno niži od tržišne cene. Tako se štite interesi građana i privrede. Ako to hoće i u Srbiji, onda neka cena bude 1,40, a ne 1,75 evra po litru i jedna od najvećih u Evropi“, poručuje Radosavljević.

Sa njim je saglasan i Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi, koji podvlači da su prestali svi uslovi i razlozi da uredba bude na snazi, ali da vlada može nastaviti do beskonačnosti da je produžava.

„Ovom odlukom se prikrivaju visoke dažbine. Sa druge strane, vlasnici pumpi i tako nisu slobodni u određivanju cena, već se upravljaju prema NIS-u i njihovoj maloprodaji. Tržište je zatvoreno, zato nam i jesu ovakve cene. Značajno smo skuplji u odnosu na region, jer je visoka akciza i obračun PDV-a na akcizu“, pojašnjava Rakić.

Podsećamo, Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je 10. februara 2022. godine kako bi se očuvao životni standard stanovništva u uslovima svetske energetske krize.

Od tada nadležni svakog petka određuju i objavljuju maksimalne dozvoljene cene evro dizela i evro premijuma BMB95.

Inače, formula po kojoj se izračunavaju najveće dozvoljene maloprodajne cene ne zavisi od cene sirove nafte na svetskim berzama, već se kao reper uzima cena naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera.

Parametar su, dakle, kotacije (poslednje cene po kojima se trguje) na toj berzi sa koje inače ne stiže gorivo koje se prodaje na pumpama u Srbiji.