„Mera političkog marketinga“: Kako stručnjaci gledaju na Vladinu uredbu o ograničenju cena brašna?

Uredba Vlade koja ovo propisuje usvojena je 22. februara sa ciljem da se spreči negativan uticaj ekonomske krize uslovljene ratom u Ukrajini na životni standard potrošača.

“Trgovci na malo koji prodaju prehrambene proizvode obavezni su da u strukturi dnevne ponude svih vrsta brašna tip T-400 glatko imaju najmanje jednu robnu marku ovog brašna, u pakovanjima do jednog kilograma, čija maksimalna maloprodajna cena ne sme prelaziti 54,99 dinara po kilogramu“, navodi se u uredbi Vlade.

Takođe, istim propisom određena je i maksimalna proizvođačka cena ovog tipa brašna, od 45 dinara po kilogramu.

Maksimalna maloprodajna cena brašna T 500 u pakovanjima do jednog kilograma određena je na 49,99 dinara po kilogramu.

Maksimalna proizvođačka cena ovog brašna određena je na 40,9 dinara po kilogramu.

Takođe, kao i ranije, država je propisala da proizvođači moraju da isporuče trgovcima mesečno najmanje 50 odsto isporučenih količina iz istog perioda prošle godine.

Pored toga, limitirano je i koliko svaki kupac može da kupi brašna. Trgovac može da proda do četiri kilograma tipa 400 i pet kilograma tipa 500 u jednoj kupovini.

Za nepoštovanje uredbe propisane su kazne od 100.000 do dva miliona dinara, kao i zatvaranje radnje na šest meseci do jedne godine.

Uredba stupa na snagu 1. marta i važiće do 31. maja ove godine.

Agroanalitičar Žarko Galetin ističe da se Vlada Srbije opredelila da u uslovima ekonomske krize ograniči cenu najosnovnijih životnih proizvoda kao što su hleb i brašno.

– Na taj način se pokušava održati egzistencija najsiromašnijih potrošača. Sa druge strane, evidentno je da mlinarska industrija zbog takve odluke ima poslovne gubitke i konkretne podatke vezane za to njeni predstavnici i iznose u javnost. Ono što je bitno naglasiti je da država ne treba da se meša u tržište sem u najekstremnijim slučajevima kada je ugrožen životni standard stanovništva. U svim drugim situacijama administrativne mere nisu dobre. Umesto na njih trebalo bi se orijentisati na donošenje sistemskih zakona u poljoprivredi koji bi zaštitili sve učesnike u procesu proizvodnje. To između ostalog zahteva i veća sredstva u agrarnom budžetu države – objašnjava naš sagovornik.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za Danas pak navodi da ova mera Vlade ipak ne štiti u značajnijoj meri standard najsiromašnijih potrošača.

– Ne može se govoriti o efikasnoj zaštiti egzistencije građana sa niskim primanjima ako se zna koji je procenat cene hleba i brašna u njihovim ukupnim životnim troškovima. Takođe, mera koja se meša u tržišno formiranje cena nema nikakvog smisla, jer je i kod nas i u drugim zemljama cena pšenice i brašne u opadanju te ne postoji realna opasnost da će doći do velikih poskupljenja tih proizvoda. U suštini se radi o meri političkog marketinga koja treba da pokaže kako aktuelna vlast vodi računa o najsiromašnijim građanima – navodi naš sagovornik.

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica za Danas kaže da uredba Vlade na bilo koji način ne ugrožava poslovanje pekarske industrije.

– Ograničenje cene u maloprodaji se odnosi samo na manja pakovanja brašna u prehrambenim prodavnicama, dakle ona koja su za kućnu upotrebu. To brašno se koristi za torte, kolače, palačinke i tako dalje. Mi pak dobijamo brašno u većim paketima po nižim cenama na veliko tako da ova mera Vlade nema uticaja na naš posao – kaže Pralica.

Sa druge strane, direktor Udruženja mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije Zdravko Šajatović je početkom januara izjavio da Vlada Srbije odbija da nadoknadi gubitak mlinarima od pet dinara po kilogramskom pakovanju brašna za tip 400 i tip 500, iako im je u septembru 2023. godine smanjila proizvođačku cenu.

Proizvođačka cena kilograma brašna tipa 500 smanjena je sa 65 dinara na 40,90 dinara, a za tip 400 sa 70 dinara, na 45 dinara. Uredba sadrži i kaznene odredbe, a one su zabrana rada mlina od šest meseci do godinu dana i novčane kazne za pravno i odgovorno lice.

Mlinari su zahtev za nadoknadu gubitaka Vladi Srbije uputili u oktobru, intervenisali u novembru i više puta u telefonskim razgovorima sa nadležnima u Ministarstvu poljoprivrede tražili da im se nadoknadi gubitak koji je u tom trenutku iznosio ukupno 40 miliona dinara, ali se, kako je rekao Šajatović, taj zahtev ignoriše.

On je dodao da smanjenje cena brašna ima minimalni uticaj na kućni budžet potrošača, a da se preko mlinara vodi socijalna politika, tako što se teraju u gubitke.