„Malo smo zaustavili, pa ćemo da vidimo“: Kako je zabranjen izvoz ulja bez zvaničnog dokumenta?

I dok ratari tvrde da će ova mera uticati na cenu sirovine, agroanalitičari poručuju da naša zemlja ima dovoljno ulja, pa zabranu vide kao meru predostrožnosti ili nejasnu odluku države.

Prema tvrdnjama poljoprivrednika, oni su za zabranu izvoza saznali od prerađivača, a prerađivači od carinika, kada su im kamione sa robom vratili sa granice. Ali takođe dodaju da ju je „usput“ prilikom jednog obraćanja pomenuo predsednik Aleksandar Vučić.

„Zbog velikih nedostataka hrane imamo ogromnu potražnju na tržištu regiona za suncokretovim uljem. Mi smo u ovom trenutku malo samo zaustavili, pa ćemo da vidimo kako ćemo dalje da se ponašamo. Zato što, u Ukrajini su skočili troškovi, i radne snage i zbog cena energije koja je viša, koja je veliki proizvođač suncokretovog ulja. A onda kad je njihova cena za sedam – 7,5 odsto niža, ona je ustvari značajno viša nego naša zbog transportnih troškova“, pojasnio je Vučić u prenosu na RTS-u.

Jovan Jovanov, predstavnik udruženja „Složni Pidikanci“, kaže da su ratari 26. juna za ovu odluku saznali od prerađivača, a ne putem zvaničkih dokumenata ili od ministarstva.

„Prerađivači su nam javili da je zabranjen izvoz sirovog, nerafinisanog i rafinisnog suncokretovog ulja. To direktno može uticati na cenu suncokreta čija će žetva biti za 25, 30 dana. Za ovo ne postoji nikakva uredba, već samo predsednikova izjava da je na kratko zaustavljen izvoz zbog velike potražnje ulja u Evropi. Izgleda da je samo carini dostavljen dopis da se kamioni sa uljem vrate nazad, da ne može da ide u izvoz“, kaže Jovanov.

On objašnjava da se slično desilo i 2022. godine, kada je zabranjen izvoz i ulja i suncokreta, pa je usledilo da prerađivači spuste cenu otkupa suncokreta, a onda je država, nakon protesta, doplatila sedam dinara razlike.

„Proizvođačima je cena tada bila 73 dinara, a u tom trenutku je svuda u okolini bila od 800 do 900 evra za tonu suncokreta. Što znači da smo i tu izgubili, a sada se ponavlja ista stvar, ista greška. Uljare imaju ugovorene kvote koje moraju da izvezu drugim kupcima u Evropi. Kada država zabrani izvoz, proizvođači ne mogu da ispoštuju kvote i plaćaju penale. Onda se preko naših leđa spušta cena suncokreta kako bi oni ispeglali gubitke“, upozorava Jovanov.

Ipak, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da potencijalni penali zavise od proizvođača i kupca, i da, ako do njih dođe, kupac može tražiti naknadu od dobavljača, a dobavljač od države.

„To su individualni ugovori koji se potpisuju između firmi, i određene sankcije mogu postojati od strane kupca. Da li je to raskid ugovora, nadoknada ili nešto treće, zavisi od njihovog dogovora. Ali države zbog toga ne mogu da primenjuju diplomatske mere“, objašnjava on.

Sa druge strane, Jovanov ističe da ratari od tada imaju problem sa izvozom suncokreta, pšenice i kukuruza, i da će on postati još veći ponavljanjem istih grešaka.

„Do zabrane izvoza pšenice imali smo kupce iz cele Evrope, poput Italijana koji su bili najzastupljeniji na tržištu za kupovinu pšenice, koja je jako kvalitetna i puna proteina i glutena, pa ide u proizvodnju najfinijeg brašna i peciva. Tada smo izgubili kupce, jer su se odlučili za drugu robu i do danas se nisu vratili na naše tržište. Zato smo imali viškove i najjeftiniju sirovinu“, poručuje on.

Naš sagovornik dodaje i da će cena ulja u prodavnicama pred žetvu krenuti da pada za oko 10 dinara, a da će na jesen da poskupi za 20 dinara.

„To je problem i potrošačima, a i proizvođačima, jer i mi kupujemo ulje. Zato ćemo morati da reagujemo u narednih par dana, jer ne smemo da dozvolimo da čekamo kao što je to bilo 2022. kada je cena spuštena za preko 30 dinara. Tu ne isključujem mogućnost protesta, jer smo naišli na „zid“ u ministarstvu i dogovor više ne postoji“, kaže naš sagovornik, dodajući da su udruženja još 26. juna tražila obrazloženje za zabranu izvoza, ali da do sada nisu dobila odgovor.

To potvrđuje i Nedeljko Savić iz udruženja „Stig“, koji tvrdi da ne postoji nikakva uredba o zabrani izvoza suncokretovog ulja, već da su kamioni samo vraćeni sa carine.

„Objašnjenje koje je dato velikim prerađivačima je da je to zbog geopolitike, a vlast se malo plaši da to iznese poljoprivrednicima. Ta zabrana utiče na ratare tako što će cena biti manja za 10 dinara. Umesto 55, dobićemo 45 dinara. Trenutno je cena u izvozu oko 10.000 evra po toni ulja, ako to preračunamo suncokretovo zrno bi trebalo da bude 55 dinara. Nije rešenje da poljoprivrednici plate cenu bilateralnih odnosa“, poručuje Savić.

Ekonomista Slobodan Milosavljević, nekadašnji ministar trgovine i poljoprivrede za vreme DS-a, komentarišući ovu novost, kaže da je, kao tržišno orjentisani ekonomista, protiv svih zabrana, osim ako je reč o vanrednim okolnostima ili dramatičnim poremećajima na tržištu, kada država mora da interveniše da bi obezbedila snabdevanje stanovništva.

„Ne primećujem nikakve razloge na tržištu da bi se forsiralo na zabrani izvoza jestivog ulja, a nigde nisam pročitao ni opravdanje, ni koji je rok te odluke. Bilansi poljoprivrednih kultura su iznad potreba Srbije, a čak i regiona, odnosno zemalja koje snabdevamo. Stoga, ne vidim ekonomski opravdan razlog za ograničenje izvoza“.

Kao što ukazuje Jovanov, i Milosavljević upozorava da zabrana izvoza nosi rizik da regionalni kupci nađu alternativne dobavljače, ali dodaje da ova odluka ne bi trebalo da utiče na otkupnu cenu suncokreta.

„Mi imamo jaku uljanu proizvodnju, naši proizvođači su regionalni lideri. Kada se ograniči izvoz, oni moraju da se snalaze od nekog drugog da kupuju. Sa druge strane, velike industrije zavise od svojih dobavljača, i ne mogu biti konkurentni na tržištu ukoliko njihovi proizvođači nisu zadovoljni. Jer uvek postoji opcija da svoju sirovinu prodaju nekom drugom“, kaže Milosavljević.

Naposletku, agroekonomista Milan Prostran kaže da je uzrok zabrane izvoza ulja verovatno neizvesno vreme koje nosi opasnost po ukupan bilans hrane, i da predstavlja opreznost zbog povećane tražnje.

„Srbija ima sasvim dovoljno ulja za naše potrebe, a i za izvoz. Ipak, ova odluka je verovatno procena vlade da se neki strateški proizvodi još više sačuvaju s obzirom na veliku tražnju. Moguće da postoji strah da se veće količine odliju, i da se ne naruši bilans ulja, posebno ako se uzmu u obzir problemi u Ukrajini, koja je jedan od najvećih proizvođača ulja u svetu“, pojašnjava Prostran.

On dodaje i da do septembarske žetve treba da prođe još tri meseca, i da nepovoljni vremenski uslovi uzimaju danak poljoprivredi gde god prođu grad i oluja.

„U formiranju cene suncokreta berze imaju često odlučujući uticaj, a poremećaji u ceni sirovine zbog zabrane može da se desi, ali ne mora“, zaključuje naš sagovornik.

Do zaključenja ovog teksta rafinerije Vital i Dijamant nisu odgovorile na pitanja Danasa, kao ni Ministarstvo poljoprivrede.