USAID: Privrednici u Srbiji nemaju pristup odgovarajućim sredstvima finansiranja

„Ove godine 84 odsto privrednika i dalje koristi sopstvena sredstva za investiranje, što znači da kada hoće da investira privrednik 84 dinara mora da izvuče iz svog džepa. Sve dok se za finansiranje poslovanja u tako velikoj meri koriste sopstvena sredstva, rast privrede će biti usporeniji i slabiji“, izjavila je direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević.

Prema njenim rečima, treba razmišljati o proširenju lepeze izvora finansiranja i njihovih ponuda, kako bi privreda dobila zamajac.

Stanojević je rekla da kada je u pitanju plasman proizvoda i usluga van Srbije, istraživanja su pokazala da je ove godine došlo do manjeg pada.

„Pad je praćen i povećanjem izvoza u zemlje bivše Jugoslavije, osim Slovenije i Hrvatske, uz pad izvoza u EU i Rusiju, što se može objasniti krizom izazvanom pandemijom koja je orijentisala izvoznike na bliža tržišta“, kazala je ona.

Stojanović je dodala i da je većina kompanija, 75 odsto anketiranih, tokom krize zadržala nivo zaposlenih kao i pre nje, manji broj, 14 odsto, je zaposlio nove radnike.

„Ove godine oko 30 odsto privrednika prijavljuje pad prihoda, profita i tražnje za proizvodima i uslugama, što je bolji rezultat nego prethodne godine kada se tako izjasnilo svako drugo preduzeća. Mikro, mala i srednja preduzeća i dalje prijavljuju veći pad prihoda i posebno su ugroženi krizom“, navela je ona.

Dodala je da pandemija ugrožava sve bitne delove poslovanja, posebno su to planovi za dalje investicije, likvidnost, tokovi snabdevanja.

„Ocena sive ekonomije je prvi put ove godine takva da manje od polovine ispitanika smatra da ona negativno utiče na njihovo poslovanje, a tradicionalno je najgoru ocenu dobila visina poreza i doprinosa na zarade“, istakla je Stojanović.

Kao najvažnijie mere preduzete u cilju ublažavanja uticaja pandemije, istaknute su digitalizacija i e-trgovina, koje su otvorile nove mogućnosti za izvoz i rast. Pokretači rasta su firme koje su digitalno prisutne i one koje koriste eksterno finansiranje. Ove firme posluju uspešnije i imaju stope rasta više od prosečne stope rasta komanija u Srbiji, pokazalo je istraživanje USAID-a.

„Pravovremenim razvojem eKomerca u Srbiji kroz jasno definisane strateške ciljeve omogućili smo dobro i plodno tlo za dalji razvoj i unapređivanje digitalnih kompetencija u sektoru malih i srednjih preduzeća, za podizanje naprednih digitalnih veština svih građana, kao i za adekvatno podizanje digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada“, izjavila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

Dodala je da je u prvih šest meseci 2021. zabeležen značajan rast u odnosu na 2020. godinu, gde je broj onlajn transakcija porastao je za 91 odsto.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da izvoz srpske privrede raste i tokom pandemije, za osam meseci veći je gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što govori o očuvanju kapaciteta.

„Međutim, 60 odsto našeg izvoza ostvaruje samo 345 velikih kompanija i veoma je važno da podržimo mala i srednja preduzeća da uđu u izvozne poslove“, napomenuo je Čadež.

Istakao je da PKS već godinama sa međunarodnim kompanijama organizuje Dane dobavljača kako bi se što više manjih firmi uključilo u njihove dobavljačke lance.

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri kazao je da su mala i srednja preduzeća širom sveta, kao i u Americi i u Srbiji, pokretač ekonomskog rasta, kao i da su mnogi privrednici naročito u e-trgovini videli svoju razvojnu šansu.