Foto: EPA/ ANGELIKA WARMUTHIako je još 2015. trebalo da počne korišćenje biogoriva u Srbiji, podzakonski akti koji omogućavaju proizvodnju biogoriva trebalo bi da budu usvojeni do jeseni ove godine – zaključeno je na konferenciji „Korišćenje biogoriva u transportu“ u organizaciji portala Balkanmagazin.
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije Miloš Banjac istakao je da je prema strategiji Evropske unije do 2050. godine cilj da se smanji emisija gasova za 80 do 95 odsto u odnosu na količine iz 1990. godine.
– Takođe, cilj je da se poveća energetska efikasnost odnosno smanji potrošnja energije za 41 odsto, a da u ukupnoj potrošnji obnovljivi izvori energije učestvuju sa 75 odsto. Srbija je direktive EU u ovoj oblasti faktički prihvatila ulaskom u Energetsku zajednicu 2006. godine. U Evropskoj uniji samo Švedska i Finska ispunjavaju ciljeve za 2020. godinu, dok sve ostale zemlje imaju problema i verovatno ih neće ispuniti. Učešće obnovljivih izvora energije u saobraćaju kod nas je, prema podacima iz 2015, 1,23 odsto i to zbog korišćenja vozila na električni pogon – rekao je Banjac.
On je dodao da se očekuje da do jeseni budu donesena tri podzakonska akta, dve uredbe koje bi regulisale biogoriva i njihov udeo na tržištu, kao i pravilnik koji bi odredio standarde proizvodnje biogoriva.
– Mi prepisujemo sve zabrane koje je donela Evropska unija kako bi proizvodnja bila po svim pravilima koji važe u njoj. Ima ograničavajućih faktora kao što je obaveza da se u korišćenju biogoriva smanji emisija CO2 za 60 odsto i to gledajući ceo životni vek biogoriva, od skupljanja sirovine do proizvodnje i potrošnje kako bi se ispunio kriterijum održivosti. U Srbiji nemamo telo koje bi verifikovalo da biogorivo ispunjava kriterijume i tu ćemo morati da se oslonimo na evropske institucije, ali tako je i u drugim zemljama u okruženju. Što se tiče uredbe o učešću biogoriva na tržištu, Vlada donosi odluku o procentu biogoriva koji se umešava u motorni benzin odnosno dizel. Nažalost ostali smo bez subvencija za biogoriva – kazao je Banjac.
Slobodan Cvetković, šef odseka za zaštitu zemljišta i OIE u Ministarstvu zaštite životne sredine, objasnio je da proizvodnja biogoriva ima i ograničenja, kao što je korišćenje zemljišta za druge, pre svega poljoprivredne namene, korišćenje vode, praćenje emisije gasova tokom životnog veka proizvodnje biogoriva.
– U svetu raste upotreba fosilnih goriva u saobraćaju i sa ovim tempom korišćenja nafte u saobraćaju imamo rezervi za 100 godina. Samo povećanjem potrošnje za jedan ili dva odsto, rezerve se smanjuju na 50 do 60 godina. Osim toga, uprkos svim merama i inicijativama sa hibridnim i električnim vozilima, udeo nafte u potrošnji energije u saobraćaju raste. Priča o biogorivima počela je još sedamdesetih godina u vreme naftne krize, ali razlozi za njegovo korišćenje su se donekle promenili. Cilj je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, klimatske promene, smanjenje emisije gasova staklene bašte. Međutim, treba razmotriti uticaj proizvodnje biogoriva na cene hrane. Imamo konflikt cena hrane i cene proizvodnje biogoriva i to posebno pogađa zemlje koje nemaju svoju proizvodnju hrane – istakao je Cvetković.
Dušan Stanar, menadžer za strategiju i dugoročno planiranje u NIS-u, istakao je da su biogoriva suštinski poljoprivredni, a ne naftni biznis, pa se ta kompanija zasad neće baviti proizvodnjom iako namerava da ubacuje biogoriva u naftne derivate.
– Suštinski, regulativa određuje namešavanje biogoriva. Videćemo kakve će to efekte imati na kupce jer je recimo tona biodizela 1.000 dolara, a tona dizela 800 dolara. Za naftne kompanije to znači da ćemo manje prodavati svoje proizvode, na primer dizel, a više tuđe poput biodizela – ocenio je Stanar i dodao da će se NIS logistički spremiti za namešavanje biogoriva i u tu svrhu će uložiti 35 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
