Stelantis/PROMOJuče je Fijat proslavio 125 godina postojanja,a za oko dve nedelje počinje proizvodnja električnog automobila u fabrici u Kragujevcu, bar sudeći prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa su se u javnosti već počele povlačiti paralele sa 2012. godinom kada je započeta proizvodnja Fijata 500L.
Da li električna „panda“ može da ponovi kratkoročni rezultat „fiće“ od pre decenije kada je u 2013. godini izvoz dostigao 1,5 milijardu evra, a još važnije može li da izbegne njegovu sudbinu da baš ta godina na samom početku proizvodnje bude i najbolja godina za njegovu proizvodnju.
U 2013. godini proizvodnja 500L bila je 2,4 puta veća nego u 2012. godini. Prema analizi Ivana Nikolića, glavnog urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) kada bi se, kojim slučajem, ponovio prirast proizvodnje ove oblasti kakav smo imali u 2013. u odnosu na 2012. direktan pozitivan efekat na ukupnu industrijsku proizvodnju bi na nivou godine iznosio oko 5,5 procentnih poena. Sledstveno bi se i bruto domaći proizvod realno dodatno uvećao za oko 1,1 procentni poen.
Dakle, ako država računa sa rastom BDP-a od četiri odsto sledeće godine, ako bi fabrika u Kragujevcu proizvodila kao 2013. godine to bi poguralo rast našeg BDP-a na pet odsto (naravno, ukoliko država već nije uračunala ove efekte u svoju procenu).
Međutim, prema njegovoj oceni, teško je porediti tadašnji 500L i sadašnju grand pandu, jer su električna vozila relativno nova na tržištu u poređenju sa tradicionalnim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem.
„Osim toga prodaja električnih vozila može biti pod uticajem različitih faktora u odnosu na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, kao što su subvencije, dostupnost infrastrukture za punjenje, tehnološki progres i regulativni okviri. Treće, proizvodnja i potražnja za električnim vozilima mogu imati drugačije cikluse u odnosu na tradicionalna vozila, zbog specifičnosti tržišta, tehnoloških inovacija i promena u potrošačkim preferencijama“, navodi on u svojoj analizi, zaključujući da će ipak dosta zavisiti i od cene ovih automobila.
On napominje da je 2013. godine kada je ostvaren rekordan priliv deviza po osnovu 500L prihodovano oko 10.000-11.000 evra po vozilu.
„Ovaj sada automobil biće sigurno skuplji, ali biće skuplji i delovi. Pitanje koliko koštaju baterije koje ćemo takođe da uvozimo. Ipak, čak i da se ponovi izvozni rezultat iz 2013. to neće imati ni blizu efekat kakav je bio tada. BDP je od tada udvostručen, a izvoz prerađivačke industrije je povećan za 2,3 puta. Milijarda danas manji efekat ima nego tada“, napominje Nikolić, dodajući da je tada taj izvoz doprineo i stabilizaciji makroekonomskoj i platnobilansnoj.
S obzirom da će skoro svi delovi za taj automobil biti uvezeni, ovaj auto, kao ni njegov prethodnik, neće moći da se izvozi na tržište Evroazije.
„Nećemo imati 50 odsto dodate vrednosti stvorene ovde i neće moći da se izvozi na evroazijsko tržište. Po poreklu to nije naš proizvod. On će biti namenjen pre svega Evropi“, zaključuje Nikolić.
Fijatova fabrika je 2017. godine, kada je restajlizovan model, činila tri odsto BDP-a i osam odsto ukupnog izvoza. Međutim, ova fabrika je dosta koštala državu što kroz direktne što kroz indirektne subvencije. Kroz javnost se provlačila informacija da je ukpna subvencija za ovu fabriku u kojoj država ima trećinu vlasništva dostigla celih milijardu evra.
Ipak, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da uprkos rastu svih statističkih pokazatelja kao što je BDP, izvoz, industrijska proizvodnja, efekat proizvodnje Fijata onda, a verovatno i sada, je daleko manji nego što deluje.
„To je onda predstavljano kao investicija veka. Ja mislim da je to fijasko veka. Ako bismo preračunali sve što je Srbij uložila i što je prihodovala, mislim da smo u minusu. Korist je svakako zapošljavanje i plate tih ljudi. Pravi efekat na ekonomiju je imala nekada Zastava koja je u auto ugrađivala 90 odsto domaćih delova. Pitanje je koliko će u ovaj auto biti ugrađeno delova iz Srbije. A i to što bude ugrađeno biće napravljeno u stranim fabrikama ovde“, napominje Savić.
On ističe da će proizvodnjom u Kragujevcu najviše biti zadovoljan ministar finansija, jer će rasti izvoz, BDP, plate.
„Ali ako bismo pogledali koliki je bruto nacionalni proizvod (BNP) koji obuhvata domaću proizvodnju u zemlji plus domaću proizvodnju u inostranstvu, minus proizvodnja stranih kompanija u zemlji videli bismo da je to onda mršava priča, kao što je bilo i sa proizvodnjom Fijata pre desetak godina“, napominje Savić.
Najveći prihod od izvoza Fijat je ostvario 2013. godinež 1,53 milijarde evra kada je proizvoeo preko 100.000 vozila, a od tada kreće pad. U 2014. izvozni prihod pao je na 1,36 milijardi, pa u 2015. 1,2 milijarde, pa u 2016. na 1,07 milijardi evra. U 2017. je pao ispod jedne milijarde, na 850 miliona evra, a proizvodnja 500L, sve manja i manja, trajala je do 2022. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
