Uskoro prvi zakon protiv modernog ropstva

Procenjuje se da oko 13.000 ljudi u Velikoj Britaniji radi u ropskim uslovima, najčešće u prostituciji, kućnim poslovima, poljoprivredi i ribolovu. Organizacije za zaštitu ljudskih prava traže da se izmene vizni propisi prema kojima radnik imigrant u Britaniji gubi vizu ako promeni poslodavca bez obzira na to da li on krši njegova prava. Predlog zakona protiv „modernog ropstva“ predviđa uvođenje kazne doživotnog zatvora za dela povezana sa ropstvom, kao i funkciju komesara protiv ropstva koji će koordinisati primenu zakona.

Podaci pokazuju i da je većina osoba koje su prijavljene vlastima kao potencijalne žrtve trgovine ljudima dolazi iz Albanije, zatim iz Nigerije, Vijetnama, Rumunije i Slovačke. Udruženja koja se bave tom pojavom navode da žrtve često vrbuje neko ko je poreklom iz njihove zemlje nudeći im posao. Kada dođu u Veliku Britaniju, oni su primorani da rade u užasnim uslovima kako bi platili put i smeštaj. Dešava se da im poslodavac oduzme pasoš, primorava ih da rade mnogo sati bez naknade, uskraćuje im hranu i ne daje im da idu na pauzu. Britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej ocenila je da je moderno ropstvo „strašan zločin kome nema mesta u savremenom društvu“. Udruženja za borbu protiv ropstva su u celini podržala ovaj predlog zakona, ali su ukazale da ne ide dovoljno daleko u zaštiti žrtava. Radnici imigranti, prema sadašnjim propisima, mogu da izgube vizu ako napuste posao i u slučaju da poslodavac krši njihova prava. Britanske vlasti su u aprilu 2012. ukinule pravo radnicima imigrantima da menjaju poslodavca kako bi ograničile doseljavanje u Britaniju, ali su organizacije za zaštitu ljudskih prava ukazale da se od tada znatno pogoršao položaj radnika migranata i da zaštita koje pružaju propisi nije dovoljna.

U britanskom parlamentu sada se vodi rasprava o tome da li da se amandmanom ti propisi izmene. Predlog zakona predviđa i da preduzeća jednom godišnje prijave mere koje su preduzele kako bi osigurale da kod njihovih snabdevača nema ropskog rada i trgovine ljudima. Jakub Sobika, portparol nevladine organizacije Anti-slejveri internešenel sa sedištem u Londonu, ocenio je da je to „mali korak u dobrom pravcu, ali da bi trebalo otići mnogo dalje i preduzeća proglasiti odgovornim za ono što rade“. Poslanici u Domu lordova podržali su 4. marta predlog zakona u završnom, trećem čitanju u Gornjem domu parlamenta. Ostaje još da Donji dom razmotri amandmane koje je predložio Dom lordova. Pošto se taj tekst usaglasi, potpisaće ga kraljica Elizabeta II, a očekuje se da se to dogodi do kraja marta.