Uspeh na stranim tržištima

– Tek onda je počela da se stvara, i bavi onim delatnostima zbog kojih je i osnovana. U međuvremenu su se dogodile brojne aktivnosti, pa ste onda znatno upućeniji. Naravno i tržište i pozicija, i sva dešavanja na teritoriji opštine Raška, pre svega kad je u pitanju turizam, koji je ključna grana od koje živi ova opština. Trebalo je da prođe jedan period da se to shvati, pa onda da se ozbiljno svi zajedno tome posvetimo. Sada smo u tome uspeli, što je u dobroj meri urodilo plodom. Sada je zaista zadovoljstvo raditi i voditi jednu ovakvu instituciju kakva je TSO Raška.

* Slogan ovogodišnjih Raških duhovnih svečanosti glasio je „Dobro došli da prvu adresu“, da li se to može reći i u turističkom smislu?

– Raška jeste prapočetak u kulturnom i istorijskom smislu, ali i u turističkom smislu. Ta paralela mora da se povuče. Kada sam bio na čelu TSO 2004. i sada. Tada je trebalo ubeđivati narod, odnosno obaveštavati da je Raška jednako Kopaonik. Sada smo već uspeli. Srbija ima preko 128 turističkih organizacija, ali u svakom spominjanju i resornih ministarstava i svih onih koji se bave turizmom kažu da postoji pet top destinacija. Ono što je najbitnije jeste to da se Raška nalazi, ako ne na prvom, onda sigurno na drugom mestu. Na prvom mestu su Beograd i Novi Sad sa sitibrejk turizmom, a onda je Raška sigurno na drugom mestu. Kopaonik je u svakom drugom smislu planinski broj jedan. Iako su i Zlatibor i Vrnjačka Banja veoma bitni, Kopaonik odnosno Raška su izuzetno važni.

* Kako nastupate na inostranim tržištima, koji su budući planovi?

– Unazad dve godine radimo malo agresivnije na međunarodnom tržištu. Imali smo pomoć od Vlade Švajcarske kroz izvesna sredstva. Dobili smo grant od 60.000 franaka. Targetirali smo četiri tržišta, pre svega u okolini. Najveći uspeh smo sigurno postigli na rumunskom tržištu i podigli smo broj posetilaca sa područja Rumunije, pre svega iz Temišvara i okoline, odatle dolazi ogroman broj posetilaca, pre svega u periodu od 1. do 15. februara kada je u Rumuniji raspust. Imali smo situacija da je 90 odsto smeštajnih kapaciteta, pre svega u vikend naselju, bio popunjen rumunskim posetiocima. Naravno, bitna su nam i druga tržišta. Crnogorsko tržište je to oduvek bilo bitno. Ove godine smo malo agresivnije nastupili na grčkom tržištu, već smo imali neke promocije. Spremamo se za jesenju promociju. Pokušavamo da se probijemo u okolnim zemljama kao destinacija broj jedan. Jedno vreme je to bila Bugarska, koja je bila drastično jeftinija. Ali, mislim da smo u toj trci uspeli. U tome nam je mnogo pomoglo skijalište, sa uređenjem staza, sa kapacitetima, sa poboljšanjem tehničkih kapaciteta, gde smo na žicama imali pet miliona prolazaka.

Jošanička Banja ponovo magnet

* Koji su vaši trenutni prioriteti?

– Ne govorim samo o Kopaoniku. Kopaonik ima najviše smeštajnih kapaciteta, ali i na teritoriji cele opštine ima mnogo toga. Naravno, Jošanička Banja je mesto o kome se govori vekovima unazad, od Rimljana, pa preko naših srednjovekovnih vladara, perioda turske vladavine, do danas. Sada samo krenuli, malim koracima, ali je napravljen ogroman pomak. Pričalo se godinama o velikim hotelima, to su državni veliki i ozbiljni projekti. Ali, mi smo kao opština i kao turistička organizacija napravili veliki pomak uređenjem tog prostora. Ove godine je to urodilo plodom. Jošanička Banja nalazi se na listi zdravstvenog turizma Srbije. Raška nije samo Kopaonik.