Izjava novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića da bi sportsko poslovni centar „Vojvodina“, poznatiji kao Spens, trebalo srušiti i izgraditi manji, funkcionalniji objekat ni dve nedelje nakon što je data, ne prestaje da izaziva reagovanja i političke i stručne javnosti.
Iako svi sagovornici Danasa uvažavaju činjenicu da Spens posluje sa gubitkom, tvrde da taj problem treba rešiti na drugi način a ne rušenjem. Razlog više je što se većina sličnih objekata i u svetu dotira iz lokalne ili državne kase, jer nije reč samo o komercijalnom, već o sadržaju društvenog standarda. Novosadske opozicione partije skreću pažnju i na to da u neposrednoj blizini Spensa niče veliki tržni centar, pa ta dva kompleksa na malom rastojanju mogu biti konkurencija jedan drugome.
Još oštriju od ovih ocena dala je struka koja je saglasna da sa aspekta bezbednosti i konstruktivne stabilnosti, nema nikakve potrebe da se zgrada ruši. U Inženjerskoj komori Srbije priznaju da je zgrada sigurno energetski neefikasna, da troši puno energije za zagrevanje i hlađenje.
– Taj problem se može efikasno i ekonomično rešiti rekonstrukcijom elektromašinskih sistema, energetskom sanacijom fasade, uz savremene pristupe korišćenja obnovljivih izvora energije (geotermalne, solarne). Naime, svi javni objekti u EU već od kraja 2018. moraju biti objekti sa nultom potrošnjom energije. To ne znači da oni neće imati ni struju ni grejanje, već da će biti energetski izolovani i sa korišćenjem obnovljivih izvora energije. Zato je potrebno angažovati najbolje stručnjake i postaviti uspešan menadžment samog Spensa – kažu u IKS-u i dodaju da u Srbiji imamo talentovane i maštovite inženjere i arhitekte, tako da je ovo rešivo, bez rušenja objekta.
Ukazuju i da postupak rušenja nije jednostavan, potrebno je uraditi projekat, dobiti građevinsku dozvolu, definisati čitav proces uključujući i deponije na koje će se materijali odvoziti. Kažu i da se neki od materijala mogu i reciklirati, ali da je svakako potrebno da se odluka o rušenju preispita kako se jedan ovakav objekat, simbol Novog Sada, ne bi pretvorio u otpad.
Nijedan od stručnjaka sa kojim smo razgovarali nije želeo da procenjuje koliki bi bili troškovi rušenja i izgradnje novog sportskog centra. Ukazuju da je potrebna izrada studije koja bi pokazala koliki su troškovi, ali da oni sigurno ne bi bili niski jer je reč o građevini visoke konstruktivne stabilnosti.
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović, kaže za Danas da bi svaka procena bez ozbiljnih analiza i projekata bila amaterska.
– Trenutno stanje Spensa nije održivo i pozdravljamo pokretanje teme njegove budućnosti, ali se zalažemo da se problem sagleda sa više različitih aspekata, jer je višeslojan. Uzroci su razni, a arhitektura objekta nije glavni krivac. Druga je stvar što mi nemamo kulturu održavanja, pa se iznenadimo kada prokišnjava krov posle 30 godina. Smatram da je prostorni potencijal koji poseduje Spens veliki plus za njegovu budućnost, a ne obrnuto. Svakako, prostor Spensa nije veći krivac za njegovo stanje od gradnje gigantskih tržnih centara pored njega, lošeg partijskog kadriranja već decenijama ili već pomenutog neodržavanja ovog objekta – kaže Jović koji se nada otvorenoj i iskrenoj debati o ovoj temi, gde rešenja treba da budu utemeljena na ozbiljnim analizama a ne političkim raspravama.
I arhitekta, konsultant za investicije mahmud Bušatlija kaže o tome kako održati ovakve i slične objekte treba da govori struka, ali da je ona duboko skrajnuta pod pritiskom kupljenih diploma, pa nam se tako dešava da se „jedan deo na beogradskom Trgu Slavija, nekakva osmatračnica, gradila četiri meseca a već osam meseci popravlja“.
– Meni nije jasno kako je jedan političar dao sebi pravo da odlučuje o tako stručnom i za građane važnom pitanju. A reč je o jednom od boljih primera jugoslovenske arhitekture, koji bi on, bez ikakve konsultacije sa strukom, rušio. Problem je i to što mi više među firmama koje se angažuju nemamo ljude koji su profesionalci, koji misle svojom glavom, jer da ih ima, to bi se već videlo, ne bi nam bilo potrebno narednih 30 godina da bi dostigli nivo koji smo imali 1989. – kaže Bušatlija.
Rušenje umesto turističke atrakcije
Sama činjenica da je među građanima SPC Vojvodina prepoznatljiviji kao Spens, govori da je ukorenjen u svest kao značajna urbana tačka. O arhitektonskoj vrednosti koju ovaj i slični objekti iz perioda SFRJ nesumnjivo poseduju, se nažalost govori više van naše zemlje. U ovom trenutku odvija se veoma značajna izložba u MoMa u NJujorku koja se bavi arhitekturom ovog perioda, gde se nesumnjivo ističe njen značaj i vrednost na svetskom nivou. Da ne govorimo da je velik broj evropskih gradova počeo ovakvo nasleđe eksploatisati i kao turistički potencijal. Za to vreme mi propagiramo rušenje, tj. „zamenu“- kažu za Danas u Inženjerskoj komori Srbije.
Namera ili …
U novosadskoj javnosti spekuliše se da gradonačelnik najavom rušenja, štiti interese investitora novog tržnog centra u blizini Spensa, a tvrde i da se to javno preduzeće namerno urušava kako bi to bilo olakšano. Te spekulacije potkrepljuju činjenicom da se unazad više godina minus u završnom računu Spensa kretao oko 150 miliona dinara. Krajem 2016. preuzela ga je sadašnja naprednjačka vlast, i već je 2017. gubitak bio udvostručen, 307 miliona. U prvih šest meseci ove godine dug je već dostigao 350 miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
