Uspon bez pada Milenijum tima: Omiljena građevinska firma aktuelne vlasti pazarila još jednu kompaniju

Milenijum tim je prošlu godinu završio sa neto dobitkom od oko milijardu dinara, a 2020. je ona iznosila oko 370 miliona dinara. Reč je o kompaniji koja veliki broj poslova dobija od države a u medijima se tvrdi da je razlog za to povezanost njenih vlasnika Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka sa aktuelnim vlastima.

Njih dvojica, pored Milenijum tima u svom posedu imaju još niz kompanija među njima i Institut Goša i KBV datakom. Upravo su te tri navedene firme tokom 2021. godine dobile čak 17 državnih poslova vrednih oko 12 miliona evra. Mediji tvrde da je Milenijum tim veoma često jedini ponuđač koji se prijavljuje na konkurs za javnu nabavku.

Uspon ove kompanije počinje nakon što je počela da dobija poslove na izgradnji gasifikacione mreže u Srbiji koje je finansiralo Javno preduzeće “Srbijagas”. Tako je 2009. godine Milenijum tim zabeležio dobit od 200 hiljada evra a u jeku saradnje sa Srbijagasom 2012. godine ona se popela na čak 2,9 miliona evra. Mediji su zabeležili da su se vlasnici kompanije Vujko i Bošnjak pojavili i u predizbornom spotu Socijalističke partije Srbije za pokrajinske izbore u Vojvodini u kome su se o direktoru Srbijagasa Dušanu Bajatoviću izjasnili kao o pouzdanom poslovnom partneru.

Nakon toga u medijima se moglo pročitati da je zahvaljujući dobrim vezama sa Sinišom Malim, u to vreme gradonačelnikom Beograda, Milenijum tim dobijao unosne poslove na izgradnji mondenskog naselja “Beograd na vodi”. Ta kompanija je naime bila angažovana na sređivanju terena pred gradnju, postavljanje kamena temeljca zgrada koje su nikle u ovom kompleksu i njegovu gasifikaciju. Kao podizvođači italijanske firme Pizzarotti, angažovani su na izgradnji ključne zgrade u projektu Kule Beograd. Milenijum tim je dovođen i u vezu sa nelegalnim rušenjem zgrada u beogradskom naselju Savamala, ali su iz te kompanije kategorično demantovali da su učestvovali u tome.

Podsećanja radi, portal KRIK je svojevremeno pisao da brat ministra finansija Siniše Malog, Predrag godinama vozi automobil marke “audi” koji je bio prvo registrovan na Milenijum tim, a zatim na KBV datakom, drugu firmu u vlasništvu Bošnjaka i Vujka. Bošnjak je jedno vreme, istovremeno sa Predragom Malim, bio član uprave Košarkaškog kluba Crvena zvezda. KRIK je tvrdio da su Predragu Malom sem automobila Bošnjak i Vujko besplatno ustupali i stan u kome je živela njegova bivša devojka. Iz Milenijum tima su sve te navode takođe demantovali.

Agencija za sprečavanje korupcije je, nakon otkrića KRIK-a, analizirala slučaj i konstatovala da nema osnova za pokretanje postupka protiv Malog, odnosno da nije bilo koruptivnih aktivnosti. Interesantno je i da se Bošnjak pojavio na skupu Srpske napredne stranke u Štark areni prošle godine.

Ekonomista Goran Radosavljević kaže za Danas da nije sporno da se poslovni ljudi politički angažuju i da učestvuju u aktivnostima stranaka jer je to potpuno legalno.

– Problem u Srbiji je taj što u praksi ne postoje antikoruptivne institucije koje bi istražile da li je u slučajevima kada pojedine firme rade sa državom i od nje dobijaju često poslove bilo malverzacija i da li je sve rađeno po zakonu. Toga u Srbiji na žalost od 2012. godine nema. Ranije je to postojalo ali je u proteklih deset godina ta praksa ukinuta. Stoga je izuzetno teško dokazati i tvrditi u konkretnim slučajevima da je do mahinacija došlo. Jedini koji se time bave su određeni mediji koji tvrde da je do nepravilnosti u konkretnim slučajevima zaista i dolazilo – navodi naš sagovornik.

Ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da su po preporukama Evropske unije još odavno u Srbiji uvedene antikorupcijske institucije pod patronatom Vlade koje imaju zadatak da suzbijaju korupciju i druge nepravilnosti kada je reč o poslovanju privrede sa državom i uopšte.

– Kako to deluje u praksi ne znam. Znam da je u razvijenim zemljama taj sistem organizovan na takav način da te antikorupcijske institucije ispituju sumnjive slučajeve i ako utvrde nepravilnosti alarmiraju nadležne državne organe kako bi oni to procesuirali. Tako bi to trebalo da funkcioniše i kod nas. Kako je u praksi i da li te institucije imaju dovoljan broj zaposlenih koji bi na validan način mogli da utvrde razne nezakonite radnje je već stvar sa kojom nisam dovoljno upoznat – zaključuje Bušatlija.