Usporavanje EU uzima danak srpskoj privredi

Naime, osim industrijske proizvodnje poslednje mesece prošle godine obeležilo je i usporavanje izvoza i prometa na malo. Prema dostupnim godišnjim rezultatima, ekipa Makroekonomskih analiza i trendova utvrdila je i da su oni niži od procena Republičkog zavoda za statistiku s kraja prošle godine što je razlog za smanjenje procene rasta, a tome doprinosi i fleš ocena BDP-a od 3,5 odsto u poslednjem kvartalu.

Zastoj u industriji se prema rečima Ivana Nikolića, urednika MAT-a, u celosti objašnjava usporavanjem privredne aktivnosti u evrozoni i uvođenjem tarifa od strane Kosova i Metohije.

„Ako bi uporedili naše decembarske rezultate industrije sa Hrvatskom videli bi da je tamo pad još dublji iako nemaju problem sa Prištinom“, objašnjava Nikolić. Dok je recimo prerađivačka industrija u Srbiji zabeležila rast od 1,9 odsto u prošloj godini, u Hrvatskoj je smanjena za jedan odsto, a samo u decembru hrvatska industrija je smanjena za devet odsto.

Ekonomisti ovo objašnjavaju činjenicom da evropska, a pre svega nemačka privreda ozbiljno usporava pa je prošle godine umesto 2,2 odsto iz 2017. porasla za svega 1,5 odsto. U trećem kvartalu je jedva izbegnuta recesija, kada je ekonomski rast iznosio svega 0,2 odsto.

Ekonomista Saša Đogović ukazuje i na blagu recesiju u Italiji, ali i neizvesnost koji nosi prolećni Bregzit.

„U Nemačkoj se beleži smanjenje porudžbina, videćemo da li će Italija uspeti da se izvuče iz recesije i kako će Bregzit uticati na tržište EU. Ukoliko dođe do smanjenja ekonomske aktivnosti to će se sigurno odraziti i na smanjenje porudžbina na srpskom tržištu“, objašnjava on dodajući da su carine na KiM za robu iz Srbije pre svega pogodile prehrambenu industriju.

Takođe, treba uzeti u obzir i potencijalni efekat kvota koje EU uvodi za uvoz čelika na železaru u Smederevu.

Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji je u decembru 2018. godine bila za 6,3 odsto manja nego u istom mesecu prethodne godine, pa je kumulativni međugodišnji porast spušten na 1,3 odsto. U prošloj godini rudarstvo je palo za 4,8 odsto, dok je proizvodnja struje ostvarila skromnih 1,2 odsto.

Prerađivačka industrija je u decembru zabeležila pad od 5,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a ukupan rast u 2018. je bio svega 1,9 odsto, za 1,1 odsto manje nego što je RZS procenio.

Od svih oblasti, u decembru se najviše obrušila proizvodnja motornih vozila i prikolica. Gledano decembar na decembar proizvodnja se prepolovila, a u celoj godini pad je iznosio 4,1 odsto. Ovo je inače oblast koja najviše izvozi. Najveći udeo u prerađivačkoj industriji ima prehrambena industrija, a ona je u novembru pala za 10, a u decembru za 12,4 odsto, međugodišnje. Ukupno pad je iznosio 2,3 odsto u prošloj godini. Zanimljivo je da prehrambena industrija beleži rast fizičkog obima izvoza, a pad vrednosti zbog pada cena na međunarodnom tržištu.

Slično je i sa uvozom, gde je vrednost uvoza istovremeno smanjena za 7,1 odsto dok je fizički obim povećan za čak 18,3 odsto. Drugim rečima, zbog smanjenja cena proizvoda prehrambene industrije dolazi do supstitucije zamene proizvoda uvoznim.

Kako se navodi u analizi MAT-a ovo su upozoravajući podaci i oni, zajedno sa analizama nekih kritičnih oblasti kod nas, pokazuju da se na pad proizvodnje naše prerađivačke industrije ne može gledati kao na eksces, već kao na ozbiljno upozorenje.