Usporavanje posle 21 meseca neprestanog rasta: Inflacija na 15,1 odsto

To što je inflacija smanjena, ne znači da su cene prestale da rastu. U aprilu je indeks potrošačkih cena povećan u odnosu na mart za 0,7 odsto, što je usporavanje u odnosu na prethodne mesece. U martu je mesečna inflacija iznosila 0,9 odsto, a u januaru i februaru po 1,4 odsto.

Time je rast cena za četiri meseca, od početka godine zaključno sa aprilom dostigao 3,4 odsto. Recimo u 12 meseci od aprila 2020. do aprila 2021. godine inflacija je iznosila 2,8 odsto.

Očigledno je na osnovu podataka o aprilskim cenama i Narodna banka juče donela odluku da ne poveća referentnu kamatnu stopu nakon 13 uzastopnih povećanja.

NBS navodi da je usporavanje inflacije u aprilu u skladu sa očekivanjima, kao i da je bazna inflacija (kada se isključi rast cena hrane, duvana i energije) smanjena na 11,1 odsto (sa 11,3 odsto u martu). Centralna banka ističe da je vrhunac inflacije dostignut u prvom tromesečju.

Usporavanju mesečne inflacije, prema analizi NBS, u najvećoj meri je doprineo sporiji rast cena hrane, i to pre svega prerađene hrane, koji je iznosio 0,4 odsto.
Cene neprerađene hrane su u aprilu porasle za 1,3 odsto, vođene višim cenama povrća, ali je i kod ove kategorije cena rast bio znatno sporiji nego u prvom tromesečju.

Cene energenata su na mesečnom nivou u aprilu blago smanjene – za 0,1 odsto, što je uglavnom posledica smanjenja cena čvrstih goriva, dok su cene naftnih derivata u proseku, drugi mesec zaredom, ostale nepromenjene.

„Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u aprilu iznosio je 13,1 odsto, pri čemu je doprinos cena naftnih derivata nakon više od dve godine prešao u negativnu zonu i doprineo usporavanju ukupne međugodišnje inflacije“, navode u NBS.

Jedan od najvažnijih pokazatelja rasta cena je bazna inflacija, iz koje su sklječene cene hrane i energije na koje monetarna politika nema puno uticaja. Mesečni rast bazne inflacije iznosio je 0,8 odsto što je više od mesečnog rasta ukupne inflacije. NBS ističe da je bazna inflacija manja od ukupne čemu doprinosi stabilnost deviznog kursa.

„Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će inflacija u drugom tromesečju ostati na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5 odsto očekuje se sredinom 2024. godine.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, smanjenje troškovnih pritisaka u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, rešavanje problema sa zastojima u globalnim lancima snabdevanja, vraćanje cena međunarodnog transporta na pretkrizni nivo, kao i smanjenje ukupne inflacije u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri.

Usporavanju međugodišnje inflacije trebalo bi da doprinese i nova poljoprivredna sezona, kao i restriktivna fiskalna politika i nešto sporiji rast lične potrošnje u odnosu na ukupan bruto domaći proizvod“, zaključuju u NBS.

Gledano u odnosu na prošlogodišnji april i dalje je najviše poskupela hrana i bezalkoholna pića-za prosečnih 23,1 odsto.

Izvor:RZS

Samo hrana je skuplja 24,3 odsto, a u okviru hrane mleko, sir i jaja za skoro 40 odsto. Povrće je skplje za 26,3 odsto, a hleb 23,8 odsto i ulja i masti za 32,1 odsto. Treba reći da je inflacija u aprilu prošle godine, u odnosu na koju se mere cene u ovom aprilu, bila već skoro dvocifrena (9,6 odsto) odnosno da su cene već uveliko divljale. Na primer, u tom trenutku je neprerađena hrana već bila u proseku oko 25 odsto skuplja nego godinu dana ranije.

Poslednjih meseci, uz hranu koja je bila ubedljivo najveći motor inflacije, pojavila se i oblast Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva čije cene su u odnosu na eriod pre 12 meseci veće za 21,6 odsto.

Glavna stavka u ovoj oblasti je energija sa ukupnim poskupljenjem od 23,2 odsto. Nakon zamrzavanja cena struje i gasa u većem delu prošle godine, nakon poskupljenja početkom ove godine, struja za domaćinstvo je na godišnjem nivou poskupela za 18,6 odsto, prirodni gas za 19,1 odsto, a čvrsta goriva gde se nalaze ugalj, drva i pelet za 36,8 odsto. Inače do pre koji mesec godišnji rast cena čvrstog goriva dostizao je i 50 odsto i to prema zvaničnim statističkim podacima.

Stvarne stambene rente su skuplje 25,8 odsto, a dvocifreno su poskupele i druge komunalne usluge poput snabdevanja vodom, kanalizacije, odnošenja smeća…
Održavanje stana je skuplje za tridesetak odsto, a ugostiteljske usluge za 21,5 odsto gde je smeštaj skuplji čak 40 odsto nego prošle godine.
Kako se navodi u saopštenju RZS najveći mesečni rast cena zabeležen je kod obuće i odeće (2,6 odsto), zdravlje (1,5 odsto), oprema za stan i održavanje (1,2 odsto), alkoholna pića i duvan (0,9 odsto), dok su hrana i rekreacija i kultura poskupeli za 0,7 odsto.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu šaljivo primećuje da sada „više inflacije ne raste, jedino cene rastu“.

„Statistički način iskazivanja inflacije je jedno, a kada odete na pijacu, u prodavnicu ili restoran je nešto sasvim drugo. To što je rast inflacije zaustavljen ne znači da su cene pale na nivo od pre godinu dana. Inflacija može da se umiri, ali pitanje na kom nivou cena. Tu dolazimo do standarda građana. Koliki nam je standard saznamo kada izvadimo novčanik da platimo“, ocenjuje Dugalić.

On ističe i da se NBS odlučila da juče ne poveća kamatu zbog psihološkog efekta, jer to pokazuje da smo usporili inflaciju.

„Recimo FED je povećao kamatu i poručio da će opet povećati. Tamo je inflacija od pet odsto noćna mora, a kod nas 15 odsto nije strašno. Različita je percepcija, a ova zemlja je navikla da se bori sa visokom inflacijom“, smatra Dugalić.