Jasminka DizdarevićUdruženje vlasnika privatnih šuma „Bor“ iz Užica traži da se budetski fond za šume troši namenski i transperentno i predložiće gradskoj vlasti u Užicu da izradi program korišćenja tih sredstava.
To Udruženje je započelo projekat „Šuma za šume-vlast za građane“ i predvidelo je brojne akcije i aktivnosti, kojima namerava da utiče na gradsku administraciju Užica da izradi Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za šume, koja bi trebalo da se koriste za unapređenje stanja šuma.
Udruženje planira da obuhvati i druge lokalne samouprave u Zlatiborskom okrugu i zatražilo je podatke o godišnjem iznosu namenskih sredstava fonda u lokalnim budžetima, kako bi i tim optinama uputilo predloge za trošenje tog novca.
Jasminka Dizdarević, menadžerka projekta i predsednica regionanog udruženja Omorika, koje okuplja udruženja vlasnika privatnih šuma „Bor“ iz Užica, „Alba“ iz Priboja i „Zaovine“ iz Bajine Bašte, kaže da je 45 odsto teritorije Zlatiborskpg okruga pod šumama, od čega je 134. 000 hektara u državnom i 140.000 hektara u privatnim vlasništvu.
U Srbiji, dodaje, 87,5 odsto su lišćarske šume, a četinari čine svega 12,5 odsto.
„Od tih 12,5 odsto, 8,2 odsto su četinari u Zlatborskom okrugu, što znači da su najveće površine u Srbiji pod četnarima u našem okrugu, prvenstveno na Zlatiboru, Tari, Zlataru i drugim područjima“, kaže za Danas Dizdarević.
Zakonom o šumama, dodaje, predviđeno da se plaća naknada za posečeno drvo od tri do pet odsto njegove tržišne vrednosti i taj novac se uplaćuje u republički budžetski fond za šume.
„Sedamdeset odsto te naknade ostaje na republičkom nivou, a 30 odsto se vraća lokalanim samoupravama u kojima je posečeno drvo. Po tom osnovu, užički budžet prihoduje milion dinara godišnje, a budžet Bajine Bašte tri miliona dinara, jer su na području te opštine veće površine pod šumama, koje su kvalitetnije, pa je veći i prihod“, objašnjava Dizdarević.
Ta sredstva, ocenjuje, „troše se na razne načine, pa je Državna revizorska institucija (DRI) naložila budžetima lokalnih samouprava da usvoje programe za korišćenje tih sredstava“.
„Sprovešćemo anketu među vlasnicima privatnih šuma i videti sa kojim probemima se suočavaju i kako da se reše. To je, najčešće, pošumjavanje, pa ćemo gradskoj upravi Užica predložiti da donese program za najcelishodnije trošenje budžetskih sredstava koja se prikupljaju po osnovu te naknade“, najavljuje naša sagovornica.
Taj program, objašnjava, trebalo bi da bude sličan programu o gazdovanju državnim šumama i da se, primera radi, raspisuje konkurs za sredstva za razne aktivnosti na koji će moći da se prijavljuju vlasnici privatnih šuma.
„Sredstva bi trebalo da se koriste za pošumljavanje onih površina koje nisu pod šumama, ali se vode kao šumsko zemljište, poput šikara i slično, da se takvi prostori oplemene i poveća površina pod šumom. Osim toga, tu je mogućnost da se poseče loša šuma i da se ista površina pošumi kvalitetnim sadnicama. Trebao bi“, ističe naša sagovornica, „da se izgrade i kamionski putevi kroz privatne šumske komplekse, radi bolje pristopačnosti drvnoj građi“.
Osim toga, dodaje, važno da se svako drvo evidentira, da se plaća naknada za seču koja mora biti „vidljiva“ u budžetima lokalanih samouprava.
„Da bismo imali uvid u to koliko imamo drvnog potencijala, mora da se promeniti gazdovanje privatnim šumama i da se upostavi sistem kojim se upravlja državnim šumama“, poručuje Jasminka Dizdarević.
Podrška donatora
Projekat „Šuma za šume-vlast za građane“, koji će trajati do kraja februara naredne godine, finansijski je podržan kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo-ACT“, koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
