Usred krize EPS ceo oktobar uvozio struju

Tokom celog oktobra Srbija je bila neto uvoznik struje, a 2. oktobra u jednom periodu u zemlju je ušlo čak 938 megavata pokazuju podaci sa EMS-ovog sajta Energyflux.

Uvoz struje je planiran budući da je od maja u toku remont bloka B1 Termoelektrane Nikola Tesla snage 650 megavata i za toliko je smanjena proizvodnja struje, međutim cene na tržištu električne energije su zakomplikovale situaciju.

Pre dva dana, na srpskoj berzi struje SEEPEX postignuta je bazna cena za dan unapred od 210,88 evra za megavat-sat, a u vrhu potrošnje čak 234,25 evra.

Prema izveštaju berze za oktobar prosečna bazna cena bila je 201,34 evra za megavat-sat, a prosečna cena u piku 222,73 evra.

Minimalna dnevna bazna cena struje iznosila je 137 evra za megavat-sat dok je maksimalna cena dostigla ogromnih 327,44 evra za megavat-sat.

Najveća dostignuta cena struje na SEEPEX-u u oktobru iznosila je 386,92 evra za megavat-čas. Poređenja radi u oktobru prošle godine jedan megavat-čas koštao je ispod 50 evra.

Ovo ne znači da je ove cene plaćao i EPS za struju koju je uvozio, pošto ova kompanija energiju može da kupuje i na drugim berzama, kao i u sklopu bilateralnih ugovora sa drugim elektroprivredama.

Od EPS-a nismo dobili odgovor koliko su struje uvezli u oktobru i po kojoj ceni.

Na to odakle je došao deo struje ukazuje izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se zahvalio i Republici Srpskoj i Elektroprivredi, jer „sa njima možemo da balansiramo. Oni nama daju danas, mi ćemo njima da vraćamo kada budemo 650 megavata iz TENT-a B1 uključili, tako da smo se i po tom pitanju snašli“.

Slično je izjavio i Milorad Dodik, član Predsedništva BiH: „Dešava se da Republika Srpska u ovom trenutku ima viškove električne energije. Mi tu energiju ne želimo da prodajemo Srbiji, da iskoristimo ovaj trenutak i nešto zarađujemo, već ćemo je ustupiti uz dogovor da nam se to vrati u istim količinama.“

EPS oko polovine svoje struje prodaje privredi, a polovinu domaćinstvima.

Poznato je da je cena za domaćinstva ispod cene proizvodnje, dok se privredi prodaje po tržišnim cenama na uglavnom jednogodišnje ili dvogodišnje ugovore.

Upoznati sa situacijom ističu da je najveći broj ugovora od 1. januara do 31. decembra te da EPS i dalje uglavnom prodaje struju kompanijama po prošlogodišnjim cenama od oko 50-60 evra za megavatčas.

Oni kojima su ugovori istekli letos ili jesenas dobili su nove ugovore sa cenama i do 150 evra za megavat čas, a slične cene mogu da očekuju i ostali od Nove godine.

S obzirom da prema rečima ministarke energetike Zorane Mihajlović EPS uvozi oko 10 odsto struje po visokim cenama, a prodajne cene su im mahom niže, deluje da finansijska situacija nije sjajna.

Zato je ministarka energetike Zorana Mihajlović apelovala na EPS da se ubrzaju radovi kako bi se smanjio uvoz skupe struje.

„Hvala svim ljudima koji rade na projektu revitalizacije bloka B1, ima ih oko 600, a svaki dan ranijeg završetka posla znači mnogo za Srbiju, privredu i EPS i time se smanjuje mogućnost uvoza energije kada je cena veoma visoka“, rekla je Mihajlović sredinom prošlog meseca prilikom posete TENT-u.

Tada je i direktor EPS-a Milorad Grčić istakao da „posle današnjeg razgovora očekujemo da posao možemo da skratimo za 11 dana, odnosno da traje manje od 200 dana. Ovo je skup projekat od 90 miliona evra, gde su 20 miliona evra turbina i generator, a 70 miliona evra kotao“, poručio je Grčić.

Bilo bi za očekivati da se struja za period kada se tako veliki agregat revitalizuje kupi unapred posebno jer se prema rečima Grčića tri godine pripremao, ali ako je suditi prema izjavi ministarke Mihajlović to nije bio slučaj.

„Znalo se i kada EPS ulazi u remonte i morali su da vode računa već u proleće kako će nadomestiti struju, a ne da danas uvozimo 10 odsto. Država će u ovakvim situacijama obezbediti sve za građane ne pitajući za cenu, ali je pitanje da li država treba da stane iza preduzeća koja ne rade svoj posao. Sad je važno da se cene prate i da budemo obezbeđeni sa dovoljnom količinom energije i energenata, a kad se završi kriza da vidimo gde se kasnilo i čija je odgovornost“, rekla je Mihajlović gostujući na RTS-u.

Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, ističe da se znalo da će se struja uvoziti s obzirom na remont TENT-a B i tako će i biti dok se radovi ne završe. Koliko će EPS to da košta u uvozu, kako kaže, teško je proceniti.

„Ne znamo koliko EPS plaća struju, jer može da je kupuje na berzi, ali može i u bilateralnim ugovorima ili možda ima i neki dugoročni ugovor sa nekom elektranom. U jednom trenutku uvozili smo blizu jedne trećine naše potrošnje“, objašnjava Jovanović dodajući da je cena na berzi dostigla u jednom trenutku i preko 300 evra za megavat-sat.

„U tom slučaju, u pitanju je bio tajming. Naša berza se zatvara ranije od ostalih i u trenutku kada se kupovala struja iz Nemačke bila je jako visoka cena. Treba reći i da ove cene na tržištu nemaju veze sa našom proizvodnjom već se prelivaju cene spolja. Kada se završi remont, možda ćemo i izvoziti ili ćemo bar smanjiti uvoz“, napominje Jovanović.

Stručnjak za energetiku Željko Marković takođe smatra da završetak remonta neće značajno promeniti cenu struje na berzi.

„I oni koji kupuju i oni koji prodaju obično rade na više berzi. Recimo ako bi EPS sve što ima ponudio na SEEPEX sam sebi bi oborio cenu. Takođe i ako bi sve što mu treba kupio na našoj berzi podigao bi cenu u nebo. Zato se kupuje ili prodaje po malo na nekoliko berzi“, objašnjava Marković.

Što se tiče kupovina EPS-a, on ocenjuje da je moguće da se to obavljalo i bilateralnim ugovorima, ali pitanje je i to po kojim cenama s obzirom na tržišne. On kaže da kada se ide u remonte, unapred se zna koliko to traje, kolika je potrošnja u tom periodu i onda je moguće kupiti i struju unapred.

„Sada je moguće kupiti recimo fjučers na mađarskoj berzi za 2024. godinu po 73 evra za megavat-sat. Opet postoji rizik da tada spot cena na berzi bude 50 evra pa onda ispada da ste preplatili“, objašnjava on.