Uštede pri izgradnji auto-puta opasnost u slučaju poplava?

Kroz razgovor sa meštanima duž trase i u konsultacijama sa nezavisnim stručnjacima, postoji sumnja koju smo nedavno proveravali na terenu – da je trasa možda i dodatno „snižavana“ u odnosu na prvobitni projekat, ostalo je nejasno da li zbog ušteda u radu i materijalu ili nekih drugih finansijskih kombinacija.

U pokušaju da pronađemo odgovore na ova pitanja, ali, pre svega, na poziv meštana sela koja su direktno pogođeni velikim projektom izgradnje auto-puta krenuli smo put Bogovađe, sela u opštini Lajkovac.

Čim se sa magistrale siđe na lokalni put ka ovom selu nailazi se na prvu prepreku. Zbog radova nadvožnjak je tada bio zatvoren, a putovanje nastavljamo seoskim drumom. Bageri i radnici su u daljini, deluje da auto-put privode kraju. Nailazimo i na prvi propust ispod novog puta, deluje uzano i nisko. Tako su nam meštani i rekli.

Nema putokaza, te mašemo traktoristi da stane. Ne gaseći mašinu, ne bi li nadjačao brujanje motora glasno nam objašnjava, pokazujući usput rukom u kom pravcu da idemo dalje i gde da „savijemo“. Pitamo ga za propust i da li može da se prođe.

Klima glavom u neverici.

– Morali smo da molimo da iskopaju malo, ne može ništa veće da prođe. Ko zna šta će biti ako opet bude poplave, kad sada moramo da prolazimo kroz vodu – viče. Rukom pokazuje naviše od struka ne bi li nam slikovito objasnio dokle će stići voda ako ponovo krene reka da nadolazi.

Bogovađa je na 200 metara od reke LJig, koja u proleće 2014. kako kažu oni sa kojima smo popričali usput, nije došla do kuća. Sada, kada je put presekao tok, novi poplavni talas mogao bi da dođe i do kuća u centru sela. Jer od reke do puta je stotinak metara svega.

To ih plaši. Nervira ih to što dok radovi traju nema znaka kako da se dođe do Lajkovca, niti kuda da se izađe na magistralu. I oni koji su ljubazno prihvatili da ne samo usput popričaju sa nama žale se i na propuste, jezikom struke – „pločaste propuste“ za lokalni saobraćaj. Kažu da su niski, da se „to se zna“, da se videlo i u projektu.

Trasa ispod popolavnog talasa

Uvid na licu mesta, ali i pojedine „stručne sumnje“ ukazuju da ima razloga za bojazan da niski, ukopani i „vodoplavni propusti“ nisu jedina mana na trasi autoputa – posebno, Lajkovac – LJig. Za razliku, naime od „austrijske“ trase „Lajkovačke pruge“ koja ide po pobrđu leve obale reke LJig i „stare“ Ibarske magistrale koja je „izdignuta“ na levoj obali, trasa novog puta uglavnom ide samom dolinom reke. Poznavaoci kažu da je jedan od razloga, (a ne zna se da li ima i drugih) tome ušteda. Jer se na taj način uglavnom eksproprisalo poljoprivredno zemljište, dok bi rušenje građevina u naseljima iziskivalo veće troškove.

Međutim, takvo projektantsko i investitorsko opredeljenje ima potencijalno opasan nedostatak. Izdizanje trase pored reke i ukrštanje sa njom uveliko sužava korito, odnosno „posudu“ za razlivanje vode u slučaju većih, a videlo se to i u nedavnim poplavama. Takođe, nasipi i betonske konstrukcije nadvožnjaka sužavaju korito eventualnog poplavnog talasa. I bez toga, na pojedinim mestima duž trase i „golim okom“ je vidljivo da je ona gotovo u nivou sa visinom poplavnog talasa iz 2014. To se i sada može videti na obližnjim kućama blizu nadvožnjaka Bogovađa koji se upravo dovršavao dok je ekipa Danasa merila ukopanost ovih propusta kao i „vodostaj“ iz 2014. u odnosu na „putostaj“ nove trase.

To nam je posredno posvedočio i Milan Radovanović Krnjo koga smo pronašli u Donjem Lajkovcu, koji kilometar niz lajkovačku prugu od Bogovađe. Rekao nam je da je talas iz 2014. uveliko bio poplavio trasu znatno više pruge i došao nadomak njegove kuće koja je bar dva metra iznad nje.

– Problema ima. Ne mogu da prođu kroz te propuste male veće mašine. Kombajn veći ne može uopšte da prođe, manji može, ali skidamo kabine sa njega i filter za vazduh. Ima taj jedan Klasov zeleni manji koji prolazi – priča nam Milan Radovanović Krnjo.

Ima, kaže, koliko zna od Bogovađe do Latkovića ili LJiga dva ili tri malo veća propusta. Da li je ili nije po projektu Krnjo ne zna, ali zasigurno zna i uputio nas je da odemo i vidimo da njegovoj kući najbliži propust leži u vodi.

Nema sumnje, zemlja ispod propusta je kopana, propust leži u vodi. Iako danima pre toga nije palo ni kapi kiše. Niko još ne može da zamisli dokle bi voda došla u slučaju velikih padavina ili poplave.

Auto-put na stend baju

Peta deonica Koridora 11 privedena je kraju, ali auto-put – iako je to trebalo da bude urađeno još prošlog leta – nije i ne zna se kada će biti pušten u rad. Glavni investitor projekta je Vlada Srbije, a izvođač radova kineska kompanija Šandong.

I dok je Šandong nadgledao radove na deonici tri, 24 kilometra puta na deonici od LJiga do Lajkovca (deonica 5), Kinezi su u potpunosti poverili domaćem podizvođaču Energoprojektu. Iako su iz ove kompanije još ranije upozoravali na nepravilnosti u projektu, u koje smo se i mi uverili na licu mesta, u projektu nije ništa promenjeno. Do kineske kompanije nismo uspeli da dođemo, dok nam je direktor Instituta za puteve koji je pripremio projektnu dokumentaciju Bratislav Milić rekao da nam ne mogu dostaviti tražene podatke o deonici Lajkovac-LJig bez saglasnosti Ministarstva građevinarstva.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za naš list kažu da nikakve izmene glavnog projekta u pogledu nivelete auto-puta nisu vršene „u hodu“ i da izvođač radova Šandong sa svojim podizvođačem Energoprojektom izvodi radove na trasi auto-puta od Lajkovca do LJiga u skladu sa projektnom dokumentacijom izrađenom od strane Instituta za puteve, koja je dobila sve neophodne saglasnosti Republičke revizione komisije.

– S obzirom na to da je tokom izgradnje navedene deonice uočeno da su pojedini pločasti propusti koji služe između ostalog i za prolaz poljoprivredne mehanizacije postavljeni dosta nisko u odnosu na okolni teren, projektantski nadzor – Institut za puteve je dostavio tehnička rešenja koja su tretirala ovaj problem i po kojima je izvođaču radova dat nalog da izvede radove – ističu u ovom Ministarstvu.

Kako izvođač radova još uvek nije u potpunosti izveo sve radove na odvodnjavanju i izradi odvodnih kanala, u Ministarstvu napominju kako je moguće da u zonama nekih pločastih propusta „stoji“ voda koja ne otiče.

– Izvođaču radova je naloženo da izvede sve odvodne kanale kako bi se naknadno izvršila provera odvođenja vode sa kompletnog trupa auto-puta, između ostalog, i u zonama pločastih propusta – navodi se u odgovoru Ministarstva Danasu.

Radovi uveliko kasne

Prvih 100 kilometara Koridora 11, od Obrenovca do Preljina, odnosno Čačka, trebalo je da bude pušteno u saobraćaj još jula prošle godine. Međutim, Šandong je u dva navrata aneksima produžio rok za predaju objekta. Kaznene penale, o čemu su mediji pisali pre nekoliko meseci, Šandong nije platio jer do kašnjenja nije došlo, kako je objašnjeno, njihovom krivicom, a uočene greške u radovima ispravili su o svom trošku.

* Nastavak u sutrašnjem broju Danasa